Viktor Lazić, književnik i advokat, jedan je od najvećih srpskih putnika. Obišao je više od stotinu zemalja na šest kontinenata, o čemu je napisao više od hiljadu članaka i šest knjiga. Na svojim putovanjima sakuplja zanimljive knjige i predmete za Muzej knjige i putovanja koji je otvorio u Beogradu. Kao deveta generacija naslednik je dve stotine godina duge tradicije porodične Biblioteke Lazić zvanično otvorene 1882. godine. Predsednik je Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ u okviru kojeg su otvoreni Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti. Član je Udruženja književnika Srbije. Lazić je poliglota, naučni je i stručni prevodilac za engleski jezik sa licencom turističkog vodiča, bibliofil, filatelista i numizmatičar. Ovaj zanimljivi sagovornik preneo je našim čitaocima svoje impresije o Japanu.
SMEŠTAJ – kakav smeštaj je, po vašem mišljenju, najbolje rešenje?
- Neobični i tematski hoteli. Na primer, Japan je poznat po “kapsula” smeštaju. Na lokacijama, na kojima su hoteli preskupi za obične smrtnike, Japanci su otvorili posebne sobe sa desetinama kapsula – metalnim kutijama nalik na povelike mrtvačke zamrzivače u mrtvačnicama. Tu je, po posebnim pravilima i za malo novca, moguće prenoćiti, samo pod uslovom da niste klaustrofobični. Sa druge strane , postoji čitav niz tematskih hotela i hostela, na primer hotel sa temom Godzile gde je sve u znaku ovog filma, a goste docekuje ogromna replika Godzile visine više metara. Tu su i ljubavni hoteli, hotel Diznilenda sa figurama i tapetama Diznijevih junaka svud po sobi, tu je i „Božićni hotel“ u kome se svaki dan obeležava Božić i sobe su uvek ukrašene novogodišnjim ukrasima i božićnim jelkama. Moj omiljeni hotel svakako je „Hotel Knjiga i krevet“ (Book and Bed). Od nekadašnje knjižare napravljen je hotel i to tako što su u samim policama napravljene minijaturne sobe. Knjige su svuda, čak su i lusteri napravljeni od knjiga, na plafonu je zakačena čitava biblioteka. Naravno, tu su i hoteli u tradicionalnom japanskom stilu, u kojima vas dočekuju gejše a spavate na madracima na podu. Onim sa džepom dubine Indijskog okeana i srećom na lutriji , predlažem da iznajme sobu u Hotel-vozu. Jedno noćenje u najluksuznijem vozu na svetu košta između tri i deset hiljada evra! Simbol Japana su najbrži vozovi na svetu koji su ujedno simbol oporavka japanskog naroda od uništenja koje su prošli u Drugom svetskom ratu. Kako veliki broj Japanaca svakodnevno provodi dosta vremena u vozovima, može se reći da su oni narod koji gaji posebnu emociju prema železnici. Pa ipak sve to teško može opravdati astronomsku cenu smeštaja, bez obzira na izvanrednu udobnost kreveta i posebne staklene vagone za posmatranje okoline. Čak ni novac nije dovoljan, pošto su svi slobodni ležajevi u narednih godinu dana prebukirani i to u proseku čak 76 puta, tako da se gosti biraju na hotelskoj lutriji.
HRANA – koja su vam bila omiljena jela/lokalni specijaliteti na tom putu?
- Japan je nepresušan izvor neobične i kvalitetne ishrane. Izdvajam Kobe teletinu koja spade u jedno od najkvalitetnijih mesa na svetu. Nije ni čudo, pošto krave od kojih se ova teletina priprema, žive u posebnom režimu: tokom dana ih masiraju profesionalni maseri (kako bi meso dobilo posebnu mekotu i teksturu), leti ih čašćavaju pivom (kako bi više jele I na poseban način varile hranu) a povremeno ih ispiraju japanskom rakijom (jakim alkoholnim pićem napravljenim od pirinča – sake). Mada , po neobičnosti, verovatno su druga japanska jela zanimljivija. Tako sam uživao u beba-oktopodima nabijenim na čačkalice koje se mogu pojesti u jednom ili dva zalogaja, zatim u jedenju živog konjskog mesa, u jedenju ribljih genitalija i sperme zvane “širako” ili “bela deca”, ribe zvane “Fugu” koja je otrovna i čije meso će vas, ako je kuvar napravio i najmanju grešku, ubiti, pa se u restoranima u kojima se služi, za svaki slučaj, uvek nalazi i dežurni lekar. Sa druge strane, nije mi se dopao “hačinoko”, tj. larve pčela koje se služe u sojinom sosu, sa šećerom i pivom. Jedva sam uspeo da za doručak pojedem specijalitet koji se zove “širouo no odorgiui”. Oko jaja na oko koje sam naručio za doručak, u tanjiru su plivale sitne, žive ribice, gotovo providne teksture. Moji domaćini su očekivali da budem zahvalan što su mi priredili tradicionalni japanski specijalitet, pa sam ih, nerado, stavio u usta. Krajnje je čudan utisak dok se hrana batrga u ustima i dok se trudim da je zubima ubijem pre nego što je progutam, mada kažu da nije opasno i kada živa ribica završi u želucu.
PIĆE – u kojim napicima ste najviše uživali?
- Kao sa neobičnim jelima, Japan obiluje i neobičnim pićima. Neka od njih su zaista odlična. Recimo piće sa ekstaktom oktopoda. Neka uobičajena pića u Japanu su dostupna na potpuno drugačiji način. Tako recimo pepsi jedino u Japanu ima svoje varijetete. Iako se čini da neka pića ne bi smela da se mešaju, daju začuđujuće dobar ukus, kao na primer sok koji je kombinacija pepsija i jogurta, pepsi sok od slane lubenice, od zaledjenog krastavca itd. Dopalo mi se i piće koje zovu „bilk“, a to je zapravo kombinacija mleka (70 odsto) i piva (30 odsto), koje je pritom odlično za probavu.
AKTIVNOSTI – kako ste najradije provodili slobodno vreme?
- Svaki minut sam pokušavao da iskoristim za obilaske muzeja, znamenitosti, hramova, biblioteka i knjižara. Odlazak u restorane mi je po prvi put postao hobi u Japanu – zanimljivo je isprobavati uvek nova i svaki put sve neobičnija jela. U Japanu sam ispunio još jednu moju strast – posete vulkanima. Ova zemlja se nalazi na slavnom “Pacifičkom vatrenom pojasu”, tako da su vulkani česti. Posebno me je zainteresovala priča o jednom polju pšenice na ostrvu Hokaido, gde je za svega nekoliko decenija, od ravnice priroda napravila planinu. Posetio sam to mesto i još nekoliok vulkana i to zimi, pa je spoj zemlje koja ključa i snega bio poseban doživljaj. Zanimjive su bile i posete domovima ninži i parkovima za medvede. Volim da idem u pozorište, pa sam u dva navrata gledao tradicionalne japanske predstave.
NEXT TRIP – gde planirate sledeće da otputujete?
- Nikada u životu nisam planirao putovanja. Nadam se da ću imati prilike da uskoro posetim još neku od devedesetak zemalja u kojima još uvek nisam bio.
DREAM TRIP – koje mesto biste voleli da posetite tokom života?
- Svako na kojem nisam bio. Na vrhu liste svakako su Antarktik, Kamčatka, centralna Amerika, Aljaska, džungle Konga sa gorilama.
Autor: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva