Bojan Tomović koji je pre desetak godina bio jedan od popularnijih folk izvođača na domaćem terenu, priznao je da boluje od neizlečive bolesti, bipolarnog poremećaja.
Podsetimo, pevač ima 37 godina, 2013. godine oženio je Jelenu, a pesme je snimao za "Grand".
- Bipolarni poremećaj mi je poprilično uništio život, brak, zdravlje, karijeru, ali i dalje se trudim da živim, naravno, uz terapiju koja mora da se pije godinama ukoliko ne želite da završite pre vremena, jer statistike kažu da je najveći broj samoubistava zabeležen kod osoba koje boluju od bipolara. Saznao sam da imam bipolarni poremećaj kad sam imao 30 godina i već 7 godina živim sa tim i borim se, uz lekove i doktora, često je teško, preteško, nekad je super i kreativno, ali ipak te nagle i ničim izazvane promene raspoloženja iscrpe i vas i sve oko vas.
- Sa 37 godina osećam se kao da imam 97 godina, toliko sam umoran od svega. Što je najgore, bipolar je često nasledan i iskreno se bojim da imam decu, da sutra moje dete na prolazi isto što i ja. U početku nisam prihvatao da sa mnom nešto nije u redu, mislio sam da mi je narav takva, jer ja od malena nikad nisam imao sredinu, uvek sam išao iz krajnosti u krajnost, međutim kada mi je skoro 10 psihijatara potvrdilo dijagnozu f 31.6 bipolarni poremećaj rapid cycling, shvatio sam da moram da se suočim sa tim i započnem lečenje.
- Bipolar je zapravo manično depresivna psihoza, to je doživotna psihička bolest u kojoj se često smenjuju plus i minus faze raspoloženja. Kada sam u plus fazi sve mi je super, euforičan sam, kažu i previše, a bez nekog posebnog razloga. Kreativan sam, pišem pesme, svoje najlepše pesme poput "Nisam te zaboravio" i "Na distanci", napisao sam u toj kreativnoj fazi sa 22 godine, a tada nisam ni znao da sam bipolaran. Nastupam, stalno putujem, snimim album i preko 20 spotova za par meseci, trošim previše novca, previše sam energičan , mogu i smem bukvalno sve, ne spavam noćima, svađam se i sa razlogom i bez razloga, a kada je minus, depresivna faza, bukvalno ne možete da ustanete iz kreveta, nije vam ni do čega, ništa nema smisla i samo razmišljate kako da sebi prekratite muke.
- Novi dan, novo jutro mi je nekad blagoslov, ali češće prokletstvo i pitam se zar opet… Smrt moga oca 2015. godine, koji je umro od raka pluća u 57. godini života za samo par meseci, dodatno mi je pogoršalo stanje i onda naravno opet lekovi… Zbog bolesti često nisam mogao da nastupam, pravio sam pauze u karijeri po pet, šest godina, ulazio sam u sukobe sa mnogim uticajnim ljudima u medijima, zato sam u mnogim medija i zabranjen, ali ne kajem se zbog medija, opet bih. Uz bipolar često ide alkoholizam, ali sam alkohol zauvek ostavio. Rešio sam da progovorim o svojoj bolesti, jer to nije sramota, to može svakome da se desi od nagomilanog stresa, može i genetski. Ja sam protiv stigmatizacije, jer bipolarne osobe (uglavnom) nisu ni lude ni agresivne, osim ponekad prema sebi.
- Želim ovom prilikom da pružim javnu podršku svima koji boluju od bipolarnog poremećaja, border linea, posttraumatskog stresnog sindroma, paničnog i anksioznog poremećaja i bilo koje druge mentalne bolesti, i da im poručim da obavezno piju terapiju i da će biti bolje, valjda… Teško jeste, ali najlakše je odustati od svega i predati se. Pokušajte da izađete iz tzv. zone komfora i suočite se sa svojim problemima, strahovima, okružite se pozitivnim ljudima, pokušajte da pronađete neki smisao. Te savete je meni dala divna doktorka Radmila Stupar Đurišić koju sam slučajno upoznao na jednoj televiziji u Podgorici i jako sam joj zahvalan na tome, jer su svi ostali uglavnom umesto saveta davali samo lekove, koje, naravno, morate redovno uzimati jer je terapija obavezna, zato što bipolar nije izbor, već ozbiljan hormonski poremećaj mozga. To je hronična bolest, nažalost, sa velikim brojem samoubistava. Znači, poenta je da vas nešto radi, da vam prija, da pronađete neki svoj lični antistres.
- Meni su npr. najveći antistres šetnja sa mojom malom kucom, zatim kad odem na Žabljak, u Perast, na Adu Bojanu, a posebno mi prija moje Cetinje kad odem kod familije, pa uživam sa mojim strikom Rajkom koji najviše likom i ponašanjem podseća na moga pokojnog taja. Naravno, mnogo znači podrška porodice i prijatelja, mada, nažalost, često vam mnogi okrenu leđa. Ali da završim u malo vedrijem tonu. Rekao mi je jednom psihijatar: "Znate, bipolar je bolest umetnika, bolest Holivuda i nabrojao mi 20-ak svetskih zvezda koji su priznali da boluju od bipolara" (a pola od njih se ubilo)... Ja se onako gorko nasmejem i kažem: "Hvala, doktore, ali takav Holivud mi ne treba, baš ste me utešili sada".
Autor: Nadlanu.com/N.P.
Foto: bojan.mostrokol/Facebook