U Galeriji „Ikar“ juče je svečano (malo koncertriranja - ah taj Šopen... malo likovnih osvrta - afirmativno o dragoj umetnici i mnogo druženja uz umetnost i po koje pićence) otvorena izložba slika Mirjane Janković Juhas naslovljena „Tajne“.
Na otvaranju Mirjanini prijatejli, pravi i tajni prijatelji, ljubitelji umetnosti i ljubitejli tajni i tajni ljubitelji umetnosti...
Poetika intimnog i empatija univerzalnog u slikama nežnog kolorita i suptilnog crteža, mekano, blagotvorno, saosećajno, pa čak i beskrajno razmaženo, ali istinski proživljeno... nekom je to možda i znano, pa... nek ipak ostane tajna...
I kako lepo kaže Desanka Maksimović u pesmi „Naša tajna“ kao da je napisala za Mirjanine slike:
Nikome neću reći kakva se
Zbog tebe pesma događa
U meni večito
Da li opija toplo
Kao šume naše s proleća
Ili tiha i tužna ćuti u meni rečito.
O, nikome neću reći
Da si se radosna ili boleća
Pesma događa u meni.
I sve što bi rekli moglo bi biti suvišno, sigurno ne bi razotkrili tajnu, a i ne treba, ali ipak postoji i mala opasnost da saznamo ponešto od skrivenog duboko u srcu, samim tim to polako prestaje da biva tajna, a nije tajna da tajna treba da ostane tajna, ili je tajna...
Tajne su tu da se čuvaju, i po nekad i nekome povere, Mirjana je svoje tajne iznela javno, ali na samo svoj-tajanstven način... kako? Neću vam ništa reći. Probajte da saznate sami.
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Mirjana Damjanović