Svaki deseti stanovnik Srbije simptome kao što su stalni umor, lako zamaranje, opadanje kose i gojaznost pripisuje brzom životu. Samo endokrinolog može da im postavi tačnu dijagnozu i propiše lečenje Više od 1,6 milijardi ljudi na svetu u riziku su da dobiju poremećaj rada štitaste žlezde, a oko 120 miliona osoba još nije saznalo da ima dijagnozu ove bolesti. Simptomi kao što su umor, gojaznost, depresija, često se javljaju zamaskirani, pa ih ljudi nisu ni svesni. Nelečeni problemi sa štitastom žlezdom mogu da dovedu do tegoba sa srcem, mentalnim zdravljem, neplodnošću, ali i pojave urođenih mana kod novorođenčadi. Zbog toga će veliki značaj imati svetska kampanja "Štitastikoni: mnogobrojna lica poremećaja štitaste žlezde", kojom će se do kraja maja, zahvaljujući Srpskom tiroidnom društvu, ljudi širom zemlje edukovati o značaju ranog otkrivanja bolesti.
– Svaki deseti građanin Srbije ima neki problem sa radom štitaste žlezde, a kod mnogo njih oboljenje nije dijagnostikovano. Zato je važno podići svest kod ljudi na koje simptome da obrate pažnju i na vreme se obrate lekaru – kaže prof. dr Miloš Žarković, sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
Oko 200 miliona osoba širom sveta je pogođeno poremećajem rada štitaste žlezde, a čak 60 odsto njih ne zna da ima problem. Svi koji imaju simptome poput konstantnog umora, zamaranja, promene raspoloženja, gojaznosti, opadanja kose, treba da posete lekara kako bi pravovremeno dobili tačnu dijagnozu i započeli lečenje.
Lekari podsećaju da je u protekle dve decenije povećan broj obolelih od poremećaja funkcije štitaste žlezde za oko 300 odsto. Neke osobe duže vreme žive sa simptomima ove bolesti koje pripisuju obavezama ili raznim problemima koji ih muče. Tako vremenom dolazi do sve većeg zamora, malaksalosti, srčanih problema kao što je poremećaj srčanog ritma, a nekada se kasno uočava i tumor štitaste žlezde. Učestalost tiroidnog raka je u usponu i očekuje se da će do 2020. godine on postati četvrti najzastupljeniji od svih vrsta kancera. Treba znati da se analizom krvi utvrđuje da li osoba ima problem, odnosno proverava se stanje hormona T-3, T-4 i TSH, a nekada lekari traže da pacijent uradi i analizu određenih antitela koja dokazuju da u organizmu postoje autoimuni procesi. Važno je da se obavi i ultrazvučni pregled štitnjače.
Kada žlezda proizvodi suviše hormona raste utrošak energije, a posledice mogu da budu gubitak težine, velika glad, povećanje telesne temperature i ubrzani rad srca. U slučaju da proizvodi manjak hormona metabolizam je usporen, a prateće reakcije su gomilanje kilograma, nizak pritisak i umor. Budući da je stres bitan faktor koji utiče na razvoj hipotireoze, najbolji način za smanjenje stresa je redovna fizička aktivnost. U slučaju hipertireoze ne savetuje se izlaganje visokim temperaturama, već boravak na planini i svežem vazduhu, kao i šetnja. Uz terapiju koju propiše lekar neophodna je i promena načina ishrane, koju će odrediti specijalista ili nutricionista.
Velika uloga male žlezde
Štitasta žlezda je endokrina žlezda leptirastog oblika koja se nalazi na prednjem donjem delu vrata i ima zadatak da kontroliše metabolizam. Ona igra ključnu ulogu u našem zdravlju i blagostanju. Njen zadatak je da proizvodi tiroidne hormone, koji se krvotokom prenose do svakog tkiva u telu. Ovi hormoni su neophodni kako bi obezbedili normalan rad svih tkiva i organa. Oni pomažu održavanju energije u organizmu, toploti tela, kao i održavanju normalnog rada mozga, srca, mišića i ostalih organa.
Izvor: Politika
Foto: Ilustracija/Freestock.com