Hronični stres i "sagorevanje na poslu" i zvanično su postali - bolest. Svetska zdravstvena organizacija prepoznala je ovaj problem kao medicinsku dijagnozu. Sistemi zdravstvene zaštite i osiguravajuće kuće u naredne tri godine će morati da počnu da prepoznaju, "pokrivaju" lečenje simptoma i posledica ove bolesti, koja se definiše kao "hroničan stres na poslu, koji nije na odgovarajući način tretiran".
Iako je tek sad kvalifikovan kao bolest, lekarima je ovaj zdravstveni problem odavno poznat. Najčešće ga uočavaju kod pacijenata sa udruženom nervozom, depresijom, srčanim smetnjama i hormonskim disbalansom.
Profesor dr Slavica Radovanović, internista kardiolog Kliničko-bolničkog centra "Dragiša Mišović", kaže da osećaj iscrpljenosti, manjak energije, mentalno distanciranje od posla koji se obavlja, negativna osećanja, smanjena profesionalna efikasnost i cinizam u kontekstu posla i karijere, samo su neki od simtoma.
- Ovakav problem možemo da prepoznamo najpre po potištenosti pacijenta, nelagodi, problemima u ponašanju i komunikaciji - kaže prof. dr Slavica Radovanović.
- Najčešće se žali na nesanicu, depresiju i anksioznost. Osim psihičkog, problem utiče na opšte zdravlje. Česte su srčane smetnje i ubrzan rad srca, dok u težim slučajevima, zbog nagomilanog stresa, dolazi i do infarkta.
Nakon detaljne anamneze i razgovora, lekar može da zaključi da se radi upravo o ovoj vrsti problema.
- To nije samo prekovremeni rad i psihički napor na radnom mestu - objašnjava prof. Radovanović.
- Na nagomilavanje stresa najviše utiču loši međuljudski odnosi sa kolegama ili šefom. Zato je važno pre svake terapije popričati sa pacijentom, jer zaista, "lepa reč gvozdena vrata otvara".
Primarijus dr Nevenka Dimitrijević, lekar Doma zdravlja Voždovac, sugeriše da svaku tegobu treba ozbiljno shvatiti, jer su one znak da se radi o problemu koji duže traje i nagomilanom stresu.
- Potrebno je da poslodavac i kompletno društvo vode računa o tome, jer u suprotnom, naše ordinacije biće sve punije - kaže dr Dimitrijević.
- Primetno je da je ovaj problem iz godine u godinu sve učestaliji.
Osim odgovarajuće terapije i lekova, koju propisuje lekar za svakog pacijenta individualno, neophodno je promeniti određene navike, jer u suprotnom, lečenje neće imati efekta na duže staze.
- To je ozbiljan problem koji nastaje iz prevelikih zahteva i očekivanja. Jedno od rešenje jeste odmor i izolacija u određenom vremenskom periodu. To vreme treba da se iskoristi kako bi se napravili poslovni i privatni planovi, koji će biti u skladu sa željama i potrebama pacijenta. Ipak, treba voditi računa da odmor ne traje previše dugo, jer to može da stvori kontraefekat, da prebaci pacijenta u neku drugu realnost i stvori još veći strah od povratka na posao - kaže dr Dimitrijević.
Prekovremeni rad i stresan posao jeste uzrok ovakvog stanja, ali to najčešće ide "u paketu" sa lošim porodičnim odnosima i nedostatkom društvenih aktivnosti.
- Zbog toga što stres na poslu ne možemo da zaboravimo kada izađemo iz kancelarije, problem se odražava na porodične i društvene odnose. To dovodi do još težeg psihičkog stanja i dubljeg psihološkog problema - kaže prim. dr Nevenka Dimitrijević.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Freestock.com