Preplanula koža je i dalje u trendu, ali ovaj "modni detalj" skupo košta: broj obolelih od raka kože pet puta je veći nego pre 30 godina! Procenat bi se mogao značajno smanjiti kada bi se svi pridržavali saveta dermatologa.
Manje se sunčajte i izbegavajte solarijum
Lekari s razlogom insistiraju na tome da se sunčanje izbegava u periodu od 11 do 16 časova. Sunce u tom periodu ima najjaču emisiju ultraljubičastih UVA zraka (prodiru dublje u kožu, uzrokuju trajna oštećenja i dovode do nastanka slobodnih radikala), kao i ultraljubičastih UVB zraka (oštećuju površinski sloj kože, utiču na njeno prerano starenje i narušavaju njenu DNK strukturu).
Pošto obe vrsta zračenja mogu dovesti do pojave melanoma, treba ih se kloniti, bilo sklanjanjem u hladovinu, ili odećom dugih rukava i nogavica, šeširima, kao i nošenjem zaštitnih naočara.
Pri tom treba znati da svako zračenje, bilo da je prirodno ili veštačko (solarijum), ima isti štetan efekat. Druga velika zabluda jeste da preplanulost stečena u solarijumima predstavlja zaštitu od negativnih efekata UV radijacije sunca.
Odaberite dobru kremu sa zaštitnim faktorom
Zaštita od sunca treba da bude imperativ, čak i tokom oblačnih dana. Postoji čitav spektar krema, losiona i sprejeva koji imaju pravi efekat jedino ako se izaberu u skladu sa tipom kože i – pravilno primenjuju.
To znači da bi osobe svetle puti, plave ili crvene kose trebalo da biraju faktor zaštite SPF preko 30, dok se deci preporučuju kreme sa najjačim zaštitnim faktorom (SPF preko 40).
Veoma je važno da se sredstvo za zaštitu od sunca ravnomerno nanese na sve delove tela 15-30 minuta pre izlaska napolje. Posebno treba pokriti osetljive regije: uši, nos, usne, tabane, donji deo vrata, laktove. Mazati se treba svaka dva sata tokom boravka na suncu ili odmah nakon izlaska iz vode i to u količini od oko 30 grama (šest kašičica).
Najsigurniji način provere da li preparat pruža i UVA i UVB zaštitu jeste provera deklaracije proizvoda.
Povećajte unos antioksidanasa
Istraživanja su pokazala da se na nastanak melanoma može preventivno delovati konzumiranjem dovoljnih količina folne kiseline i antioksidanasa (uključujući vitamine C, E, A i beta-karoten), odnosno izbalansiranom ishranom koja obiluje voćem, povrćem i žitaricama.
Namirnice poput ribe, pasulja, šargarepe, blitve, tikve, kupusa, brokolija i ostalog povrća koje sadrži beta-karoten i vitamin C, mogu zaštiti kožu od negativnog delovanja slobodnih radikala. Najnovije studije na životinjama pokazale su da ligani (antioksidansi iz soje i lanenog semena) pomažu u borbi protiv tumora i sprečavaju širenje melanoma (metastaze).
Od ostalih supstanci koje štite kožu od oštećenja izazvanih suncem izdvajaju se:
- apigenin, flavonoid kojeg sadrže brokoli, celer, crni luk, paradajz, jabuke, višnje, grožđe, a od pića čaj i vino,
- kurkumin, kojim obiluje biljka kurkuma,
- resveratrol, antioksidant iz crvenog vina, kikirikija i opne grožđa i
- kvercentin, flavonoid iz jabuka i crnog luka.
Redovna kontrola kod dermatologa
Posete dermatologu trebalo bi da budu redovne, poput stomatoloških ili ginekoloških kontrola, jer je to jedini način pravovremenog otkrivanja sumnjivih promena na koži. Mladeži bi morali da se pregledaju češće ako je neko u porodici bolovao od melanoma, ali i u slučaju da pacijent ima više od 30 mladeža ili je neki od njih veći od šest milimetara.
Lekari preporučuju samopregled prilikom kojeg se treba rukovoditi ABCDE pravilima kako bi se utvrdilo da li postoji asimetrija na ranije simetričnom mladežu, da li su se izgubile oštre granice, pojavile dve ili više boja, povećao prečnik ili se uzdigao.
Izvor: Lepota&Zdravlje.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com