Svet je lep kada sanjamo – odavno su nam to pesmom poručivali Piloti. Kiki Lesendrić je „strpljivo sanjao“ i dosanjao da, na tri decenije od nastanka i dvadesetak godina posle najvećeg komercijalnog uspeha Pilota, doživi, kako je sam najavljivao, vrhunac karijere – koncert u Areni koja je bila skoro puna.
Nije se do toga došlo tek tako. Kiki Lesendrić, od povratka na srpsku scenu, ima odličnu medijsku, pa što ne reći i društveno-političku podršku, a njegovi spotovi se svakodnevno vrte na najgledanijim televizijama. Kampanja za koncert je odrađena izvanredno, i najneupućeniji su znali ko svira 2. oktobra u Areni, a u to se sasvim logično uklopila izuzetno povoljna cena karata – od 600 do 1000 dinara. Sve to je dalo „vetar u leđa“ ovom koncertu, ali se ipak zna šta je presudno i bez čega bi ostale stvari bile uzaludne – pesme.
Odlična set lista, bend sastavljen od vrhunskih, prekaljenih profesionalaca, a kao zagrevanje – odličan izbor, grupa Fit. Riječani su napravili pravi presek hitova sa dva albuma koja su ih proslavila u drugoj polovini osamdesetih, najavili za mesec dana izlazak novog CD-a, a „Zvoni telefon“, „Mačka“, „Novi dan“ i, pogotovo, „Zaboraviću sve“, prema očekivanjima, nisu ništa lošije prošle od onoga što je vrlo brzo usledilo.
Na video bimovima je zasijala kombinacija Njujorka i Beograda. Binu ispunjavaju Vlada Negovanović, Džoni, ekscentrični violinista i „dizač atmosfere“ Filip Pat i ostali sjajni muzičari, Kiki je u fluorescentnom sakou i kreće – „Neverna si“. Svirka mnogo čvršća nego na pločama Pilota, energija od prvih taktova preplavljuje Arenu, a uz drugu pesmu, „Ne veruj u idole“, smenjuju se kadrovi iz perioda kada je Kiki, u prvim danima punoletstva, napisao tu pesmu.
Repertoar je vrlo pažljivo odabran – esencija hitova Pilota plus dobar deo poslednjeg albuma, pa su se nizale „Čini mi se da“, „Ako misliš da sam tužan“, „Zamisli“ koju bend retko svira, ubrzo i, kako je Kiki najavio, prva ljubavna pesma koju je napisao, divna „Rekla je da u mojoj glavi čuje gitare i bubnjeve“.
U publici – razne generacije, bilo je i onih koji se nisu rodili ne kad su Piloti počinjali, već i kad su se raspali sredinom devedesetih. Sve je prijatno iznenadila rokerska verzija hita „Čekaj me“ koji je Kiki pre petnaestak godina snimio sa Krstićem i Šaperom kao „Dobrovoljno pevačko društvo“, pa malo začina sa albuma „Nek’ te Bog čuva za mene“ – „To je sudbina“ i „Tajna je u tebi skrivena“. Rif gitare je bio dovoljan da publika sama počne da peva „Leto“, a posle još jednog povratka na aktuelni album („Kako si lepa“), došao je red i na pesmu iz uvodne rečenice, pa „Te noći smo se potukli zbog nje“.
Najavljivani gost Toni Cetinski se nije pojavio („Sa njim sam se lako dogovorio, ali nisam znao da moram da pregovaram i sa njegovom ženom“, pričao je na tu temu pred koncert Kiki), međutim, publiku je pozdravio neko ko nema veze sa muzikom. Vlade Divac je veliki čovek u svakom smislu, zajedno sa dečijim horom „Čarolija“ pridružio se Kikiju i Pilotima u sjajnoj verziji nezaboravnih „Zaboravljenih“. Sa mnogo mobilnih telefona je otišao SMS na broj 6412 (MTS korisnici) i 6012 (VIP korisnici), akcija „Možeš i ti“ je na najlepši način ispraćena ove večeri u Areni.
Bend se, očekivano, posle veličanstvene slike nakratko povukao, a znalo se šta je ostalo jako bitno, neodsvirano. Bis je započeo baladom koja je svojevremeno, posle duge diskografske pauze, Pilotima donela prvi veliki komercijalni uspeh – „Kao ptica na mom dlanu“, još jednom smo utvrdili da je svet lep kada sanjamo, a ponavljanje uvodnog rifa iz „Te noći smo se potukli zbog nje“ je poslužilo kako sasvim prikladno sviračko finale pred definitivfno spuštanje zavese. To je učinjeno baš na vreme, odsvirano je (skoro) sve bitno i opštepoznato iz opusa Kikija Lesendrića – sve u svemu, koncert koji, pored ostalog, i na temu dinamike i odabira hitova zaslužuje najvišu ocenu.
Beše to divno veče – svakako ne i jedino takvo ovog meseca u Areni.
Tekst: Milan Ćunković