Pevač Bojan Tomović javno je progovorio o bolesti sa kojom se bori, a sada se oglasio na društvenim mrežama vrlo bizarnom porukom.
Naime, on je opisao trenutak koji mu je promenio život, ali i objavio svoj datum srti.
Njegovu ispovest prenosimo u celosti:
Bojan Tomovic 25.11.1982 - 10.12.2005
- Sad će još malo 14 godina od moje smrti. Ko bi reko, kako vreme brzo prolazi. Sećam se kao da je juče bilo, toga dana bili smo pod Ostrogom, Slava mu i milost i krenuli na moj nastup u Bijelo Polje. Vozio je menadžer, na mestu suvozača moj klavijaturista, a nazad moja tadašnja zena i ja. Sneg je padao, mrak, klizavo u kanjon Morači, magla i na ulazu u Mojkovac od strane Kolašina, na mostu preko reke Tare počeli smo da se okrećemo po onome ledu. Sećam se vriska moje tadašnje supruge i - prekid filma. Sve ostalo nakon toga je i za mene misterija, šta se izdešavalo nakon toga i da l' se uopšte izdešavalo, al' bolje da nije - počeo je svoju ispovest Tomović i nastavio kako mu je žao što je preživeo jer ne bi doživeo posle toga sve tužne stvari u životu.
- Iskreno se nadam da te noći nisam preživio, jer bi onda izbegao ovu moju odvratnu bolest, smrt moga Taja, odlaske mnogih dragih ljudi, razvod braka, patnju za nerođenim detetom, optužbe da sam najbližima na teretu, da sam im upropastio život, da me se stide zbog bipolara, optužbe da sam nacionalista, izdajnik, pretnje ubistvom, borbu sa jebenim porocima, samopovređivanja, pokušaje samoubistva, tako da je vrlo moguće da vam ja ovo sada pišem iz pakla, jer raj sigurno nisam zaslužio - nastavio je pevač.
- Pa da, super je što može da se izbriše prošlost i stvori neka druga, lepša, ali to možemo samo mi privilegovani, sa nekom od dijagnoza. Želim da pamtim samo tu 2005. kada su svi moji bliznji oko mene bili živi, zdravi, srećni i ponosili se sa mnom bar tu jednu godinu. Ovo vam piše 23 godišnji Bojan koji ne želi da se film nakon te kobne noći nastavi... Mada, kažu da Bog pre vremena uzima samo najbolje, e mene onda sigurno nije uzeo, tako da će biti da sam možda, ipak živ i imam 37 godina, a kakav sam baksuz, doživeću i 137, sam u nekom staračkom domu pitajući se zašto baš ja. Jer sve je relativno, ništa nije kako izgleda, sve je kao što nije i sve je jedna velika misterija... P. S. Ovo kad sam ispričao psihijatru pojačao mi terapiju - završio je Bojan Tomović.
Autor: Nadlanu.com/N.P.
Foto: Bojan Tomovic/Facebook