Visoke spoljne temperature i vlažan vazduh snižavaju koncentraciju alergena. Alergičnima na polene ova situacija ide naruku, jer su simptomi i tegobe manje izraženi. Ukoliko tokom čitavog leta temperature vazduha budu bile visoke, neće biti uslova za nagomilavanje iritirajućih čestica. Povoljni klimatski uslovi značiće i manji broj pacijenata koji se prvi put susreću sa alergijom na polene.
- Temperature iznad 32 stepena celzijusova ne odgovaraju biljkama i one se tada "zatvaraju" i otpuštaju minimalan broj polenskih zrna - kaže Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
- Trenutno je širenje polena koprive u porastu, ali ova biljka nema visok alergeni potencijal. Što se tiče ostalih biljnih vrsta, one većinom, zasada, imaju niske koncentracije polenskih zrna u vazduhu.
Alergija na polene može da se ispolji u bilo kom životnom dobu, ali u najvećem broju pogađa decu školskog uzrasta.
- Učestalost polenskih alergija najčešća je u periodu adolescencije i kod osoba mlađeg životnog doba, da bi sa starenjem počela postepeno da opada - kaže dr Rada Mišković, alergolog Kliničkog centra Srbije.
Simptomi alergije na polene su uglavnom tipični. Doktorka Mišković kaže da se najčešće javlja obilno, vodenasto curenje iz nosa, zapušenost nosa, kijanje u seriji, svrab lica, očiju, nepca i usta, suzenje očiju, stalno slivanje sekreta niz ždrelo, kašalj, otežano disanje i plitak dah.
- Prema podacima iz studija skoro 40 odsto pacijenata sa alergijskim rinitisom u daljem toku razvije i simptome astme, dok se kod manjeg broja ove dve bolesti razvijaju istovremeno - kaže ona.
- Stoga se, prema savremenom konceptu udružene bolesti disajnih puteva, alergijski rinitis i astma shvataju se kao jedna bolest koja može da se manifestuje na nivou gornjih i/ili donjih disajnih puteva.
Kao uzročnik porasta broja alergičnih najčešće se navodi preterana higijena u kojoj odrasta i živi savremen čovek. Međutim, doktorka Mišković navodi da je razlog tome i u primeni antibiotika u ranoj životnoj dobi:
- Ovi lekovi oštećuju mladu crevnu floru i zato dete kasnije ne može da razvije dobar imunološki odgovor. Uz narušen odbrambeni mehanizam i zagađenost vazduha, imunski sistem počinje prekomerno da reaguje na bezopasne polene i tada dolazi do razvoja alergije.
Alergični na polene drveća trebalo bi da izbegavaju da jedu jabuke, kruške, šargarepu, breskve, nektarine, celer, i kivi, jer može da dođe do unakrsne alergijske reakcije. Alergični na polene korova trebalo bi da izbegavaju paradajz, šargarepu, celer i kamilicu.
- Između pojedinih namirnica i polena postoji unakrsna reaktivnost usled sličnosti u njihovoj strukturi, koja klinički može da se ispolji kao sindrom oralne alergije. Simptomi su uglavnom blagi i lokalizovani na sluznicu usne duplje - kaže dr Rada Mišković.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com