Plate zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta i javnih fondova u Srbiji dostižu 10 odsto BDP−a, a u ekonomski naprednim zemljama, poput Irske, Španije ili Tajlanda, one ne prelaze ni pet procenata
Efekat fiskalne politike na ekonomski rast u zemljama nižeg nivoa dohotka po stanovniku u koje spada i Srbija značajno zavisi od kvaliteta državne uprave. Naime, ako je ona loša, a nivo javne potrošnje visok, tada ovakva potrošnja i njena struktura direktno umanjuju ekonomski rast. Ovo se posebno odnosi na budžet u kojem dominiraju rashodi za neproduktivne kategorije kakav je slučaj i u našoj zemlji.
Primera radi, plate zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta i javnih fondova u Srbiji dostižu oko 10 odsto BDP−a, dok u brzorastućim zemljama često ne prelaze ni pet procenata − jedna je poruka, ali i pouka upućenih u prošli petak sa prezentacije na kojoj je, u organizaciji Fonda za razvoj ekonomske nauke − FREN i beogradskog Ekonomskog fakulteta, predstavljena opsežna studija Svetske banke o politici javnih finansija u zemljama evropskog i severnoazijskog regiona i njenom uticaju na ekonomski rast. Politika javnih finansija u ECA regionu upoređena je sa onima u sedam zemalja koje u poslednjoj deceniji beleže veoma visok ekonomski rast − Čile, Irska, Koreja, Španija, Tajland, Uganda i Vijetnam, pa u tom kontekstu ova studija trebalo bi da bude od velikog značaja i za aktuelnu ekonomsku politiku u Srbiji. Ovo tim pre što su, pored uvida u trendove i politiku javnih finansija, u studiju uključeni i veličina javnog sektora, kao i obrasci oporezivanja i javne potrošnje u ovim zemljama, što je i njena svojevrsna "preporuka" kada sugeriše kako se može povećati efikasnost javne potrošnje. Čak i povećani rashodi u produktivne kategorije javne potrošnje, kako je ocenjeno na prezentaciji, nemaju jasan uticaj na ekonomski rast ukoliko je efikasnost javne uprave niska.
Istovremeno, u zemljama koje imaju efikasnu javnu upravu povećani rashodi u produktivne kategorije opet direktno doprinose rastu privrede. U tom kontekstu se i zaključuje − da bi u većini zemalja ECA regiona prostor za produktivno trošenje u budžetu trebalo da bude stvoren povećanjem upravo efikasnosti javne uprave, a ne samo prostim rastom rashoda. A kad je reč o prihodnoj strani budžeta, nedvosmisleno se jasno zaključuje − da su zemlje ovog regiona značajno odmakle u primeni jedinstvene poreske stope na prihode, ali i da u isto vreme imaju i veoma visoke stope poreza na dohodak građana, što ima za direktnu posledicu slabo učešće stanovništva u aktivnoj starosnoj dobi na tržištu rada. Uspeh progresivnog oporezivanja trebalo bi očekivati tek na višem nivou dohotka, dok se na nivou kakav je u Srbiji valja usredsrediti − na jačanje progresivnosti na strani budžetskih rashoda. Nameće se zaključak − javni sektor, koji je lane u Srbiji činio čak 38 odsto BDP−a, na srednji rok trebalo bi smanjivati.(„Pregled“)