U Srbiji, u vreme kada se veliki broj banaka i osiguravajućih društava sprema da pokrene penzijske fondove, nedostaju portfolio menadžeri, ocenjuju stručnjaci. Dobrovoljni penzijski fondovi, kao i investicioni fondovi, ne mogu da dobiju licencu za rad bez portfolio menadžera. Takođe, bez portfolio menadžera brokerske kuće ili banke ne mogu da osnivaju društva za upravljanje fondovima. Trenutno Srbija ima 27 portfolio menadžera i šest investicionih savetnika sa dozvolom Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje tih poslova, izjavila je portparol Komisije Vesna Bujić. „Sa pedesetak portfolio menadžera zadovoljila bi se neka inicijalna tražnja“, kaže za Betu portfolio menadžer fonda Delta plus Radisav Osmajlić. Pri tome bi, okvirno u narednih godinu dana, 20−ak menadžera trebalo da „pokrije“ potrebe penzijskih a njih 30−ak tražnju investicionih fondova i brokersko−dilerskih društava, procenio je portfolio menadžer prvog osnovanog od četiri investiciona fonda u Srbiji.
Portfolio menadžer upravlja hartijama od vrednosti u ime i za račun građana. Sredstva koja građani ulože u investicione ili dobrovoljne penzijske fondove on investira u hartije od vrednosti nastojeći da to bude uz minimalan rizik i maksimalnu dobit. Konkretno, portfolio menadžeri dnevno, uz pomoć analitičara, i na osnovu brojnih faktora, među kojima su likvidnost i izloženost imovine fonda, strukturiraju portfolio, pojasnio je Osmajlić. Za razliku od portfolio menadžera, investicioni savetnici rade i sa građanima i s institucionalnim investitorima a zadatak im je da pomognu ulagačima da ostvare dobit. Investicioni savetnici takođe nadgledaju realizaciju ulaganja i pomažu u upravljanju investicijama. („Pregled“)