U centralnoj zoni, između luke Beograd i Dedinja i od Save pa do Cvetkove pijace, mogla bi da se otvore 3.500 gradilišta i „napravi“ nekoliko miliona kvadrata poslovnog i stambenog prostora
Beograd je najveće domaće, ali i regionalno gradilište, na kome se ovog trenutka gradi 1,6 milion kvadrata stambenog i poslovnog prostora na nekoliko hiljada gradilišta. Novi Beograd je najveće gradilište, ali na njemu nema više slobodnih lokacija, dok ono što je preostalo dostiže astronomske vrednosti. Na poslednjoj licitaciji u Beogradu pre mesec dana oboren je rekord. U Bloku 58 na Novom Beogradu, kvadrat zemlje je dostigao cenu od 1.050 evra. Zakupac je tako za gotovo 1,2 hektara „iskeširao“ Gradskoj direkciji za izgradnju 12,4 miliona evra. Međutim, građevinsko zemljište na Novom Beogardu ima visoku cenu u poslednjih 7−8 godina. Primera radi, slovenački Merkator je 2,75 hektara 2001. godine platio 17,5 miliona, dok ga je izgradnja objekta ukupne površine 52.400 kvadratnih metara, koštala 60 miliona maraka. Odmah treba reći da ni jedna od pomenutih parcela nisu u vlasništvu kupaca, već na korišćenju u narednih 99 godina.
Naime, važeći zakoni nisu na pravi način rešili oblast građevinskog zemljišta. U gradskim područjima nad njim još nema privatne svojine, već se placevi i dalje samo izdaju u zakup. Prema starom ustavu, sve gradsko građevinsko zemljište je državna svojina. To je novim ustavom promenjeno, ali još nisu doneti zakoni da to i sprovedu. Za sada postoji nacrt zakona kojim je predviđena privatizacija gradskog građevinskog zemljišta. Ukoliko to prođe, mnogi zakupci ili korisnici postaće i vlasnici parcela na kojima imaju objekte. „Beograd će koliko sledeće godine imati poteškoća sa građevinskim lokacijama“, kaže Đorđe Bobić, gradski arhitekta. „Na Novom Beogradu nema više nijedne slobodne, sve su prodate i samo se čeka početak izgradnje. Možda zvuči paradoksalno, ali moja je procena, a time sam se dosta pažljivo bavio, da bismo u centralnoj zoni, znači između luke Beograd pa do Dedinja, i od Save pa do Cvetkove pijace, mogli da otvorimo oko 3.500 gradilišta i „napravi“ nekoliko miliona kvadrata poslovnog i stambenog prostora. Za taj projekat „sreću nam kvari“ poreska politika koja stimuliše vlasnike građevinskog zemljišta da na netržišni način procenjuju vrednost svoje nekretnine. Još sam pre pet godina predlagao Vladi da razmisli o ideji, a tako rade u svetu, da vlasnik slobodno deklariše svoju cenu, ali se posle tog uključuje država koja kaže „vi ćete platiti porez, od 40−50−60 odsto, na sumu koju ste deklarisali“. To je u redu: privatna imovina ostaje zaštićena, ali je uvodite u tržište, a vrednost parcele postaje realna“.
Prema oceni i proceni gradskog arhitekte, širenje Beograda bi trebalo usmeriti na levu obalu Dunava, preko puta Zemuna pa do Pančevačkog mosta. Kako trenutno stvari stoje u Beogradu je do lokacije, i to one najatraktivnije, najlakše doći kupovinom objekta na njemu. Nedavno je Republička direkcija za imovinu prodala i bombardovani kompleks Saveznog MUP u Kneza Miloša 90−92, a „Totali holidej“ je republički budžet obogatio za 29,1 miliona evra. Na toj parceli biće izgrađen hotel, poslovna zgrada i šoping mol. Međutim, postoji još jedna mogućnost, a to je preimenovanje zemljišta iz javnog u ostalo. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, javno zemljište je državno, a ostalo može biti u svim oblicima svojine. U Beogradu je pre nekoliko godina popisano 570 napuštenih gradilišta. Mnoge ograđene parcele, i u najužem delu grada, neimare čekaju i po 15 godina. Ista situacija je i sa stotinama placeva na kojima stoje građevinski „kosturi“ budućih zdanja. Najčešći razlog napuštanja gradilišta su bankroti investitora. Na drugom mestu su bili nerešeni imovinski odnosi nad zemljištem, pa novi investitori nisu mogli da budu uvedeni u posao, jer je mnogo lakše bilo „otvoriti novo gradilište“. Da bi ovaj problem pokrenuo sa mrtve tačke, grad Beograd je pre dve godine osnovao Komisiju za oduzimanje lokacija, koja je prilježno radila, pa su mnogi „ograđeni prostori“ konačno počeli da se izgrađuju. Za lakši dolazak do građevinske parcele u Beogradu, od velikog je značaja i izrada katastra nepokretnosti, koji bi trebalo da bude završen do 2010. godine. „Sasvim je sigurno da će prestonica prva u celini biti u katastru nepokretnosti“, kaže Zoran Krejović, v.d. zamenika pomoćnika direktora Republičkog geodetskog zavoda. „Preko 80 odsto Srbije je već uknjiženo, dok je situacija u Beogradu najbolja u Republici, pošto je u Katastru preko 90 procenata nepokretnosti. Dve opoštine, Stari grad i Vračar, koje su najsloženije, već su „sto odsto“ u Katastru, dok su Savski venac i Novi Beograd, veoma bilzu kraju“.(„Pregled“)