Najbolji hrvatski teniser svih vremena, Goran Ivanišević (48), proživljava teške životne trenutke. Sestra legendarnog sportiste Srđana Ivanišević preminula je posle borbe s teškom bolesti u 53. godini života. Tužna priča porodice Ivanišević datira još od davne 1988. kada je Srđani dijagnostikovana leukemija, a umrla je nakon što je imala operaciju srca u četvrtak prepodne.
Tragične vesti do nekadašnjeg prvaka Vimbldona stigle su u Majorci gde nastupa na Ledžens kupu, a odmah pošto je saznao Ivanišević se uputio u rodni Split. Srđana je obeležila život četiri godine mlađem bratu koji je baš pre nego što je napravio velike stvari u tenisu bio žestoko uzdrman vestima o bolesti sestre.
Koliko su bili vezani videlo se i 2001. godine kada je na dočeku u Splitu, posle osvajanja Vimbldona Srđana bila presrećna.
- Ovo je nezaboravan dan - rekla je tad. Kako je ona ponosno stajala uz njega, tako je i Goran 1988. godine odlučio da učini sve za sestru Srđanu kad je saznao da boluje od leukemije. Imao je tek 17 godina, taman je trebalo da krene u Australiju. Očeva vest ga je šokirala, ali je bio odlučniji nego ikad da pobedi kako bi pomogao sestri koja je tad bila trudna s prvim detetom.
- Pre nego što sam otišao, otac mi je rekao: "Vidi, imam loše vesti, sestra ti je bolesna, moramo da se posvetimo njoj, sada si sam". Tretmani za tu vrstu bolesti, od koje je umiralo mnogo ljudi, bili su jako skupi i te noći nisam spavao. Međutim, otišao sam u Australiju i izgubio u finalu kvalifikacija za Adelaid. Ipak, upao sam u glavni za Australijan Open i postao prvi igrač koji je iz kvalifikacija stigao do četvrtfinala - prisetio se Ivanišević pre nekoliko godina tog kobnog dana:
- Sav nagradni fond koji sam zaradio uzeo sam u kešu, a do tada sam ga video samo na televiziji. I onda sam, sećam se, putovao na Dejvis kup protiv Danske u Beogradu, a sa sobom sam nosio sav taj novac u jakni. Stjuardesa me 16 puta pitala hoću li skinuti jaknu, ja sam je svaki put odbio i rekao: "Ne, dobro mi je tako".
Kad je došao kući, ocu je dao jaknu u kojoj je bio sav novac od osvojene nagrade (oko 200.000 kuna) kako bi mogao da plati Srđanino lečenje.
Od njegovih teniskihi početaka, kada je imao svega 16 godina, roditelji su bili uz njega i podređivali su svoj život njemu. Prodali su stan na Bačvicama kako bi mogao da trenira i učestvuje na turnirima, jer splitski klub nije imao novac. Sve što su imali su morali da prodaju i zbog toga im je uvek bio zahvalan.
- Iako nismo imali puno novca dok smo odrastali u Splitu, roditelji su se uvek trudili da sestra i ja imamo sve što nam je trebalo i to nam je bilo dovoljno. Stvarno smo imali srećno detinjstvo. Nisam možda uvek imao sve što sam poželeo, ali sam bio srećno dete - rekao je jednom prilikom Goran.
Ivanišević je uvek bio poznat po temperamentu i po tome što nije pazio na reči na terenu, a roditelji su teška srca gledali kada je lomio rekete koje su oni jedva uspeli da kupe.
- Mi, Dalmatinci, smo takvi. Temperamentni smo, zapalimo se kao šibica, pa se brzo i smirimo. Goran je takav na oca. Nekada, dok je bio mlađi, srce mu se lomilo kada je slomio rekete. Od moje plate smo ih kupovali, jedva se skupimo, a on dva u istom meču razbije. Bilo nam je teško, ali smo sve izdržali - priseća se njegova majka.
Sva odricanja roditelja i sestrina bolest su mu pomogli da bude odlučniji na terenu. Niko nikad nije osvojio Vimbldon na takav način kao on. Na jedan od najprestižnijih turnira je ušao sa specijalnom pozivnicom kao 125. igrač sveta. Na kraju je u finalu savladao Patrika Raftera i ušao u istoriju.
Izvor: Blic/Novosti/24sata.hr
Foto: Sport Klub - YouTube/PrintScreen