Pevačica Lepa Brena otkrila je zašto joj je i u šestoj deceniji života važno da izgleda najbolje što može, zbog čega se, ali i koje tajne nikada ne bi podelila publikom.
Osim toga, Brena je priznala da s nestrpljenjem očekuje trenutak kada će se najmlađi sin Viktor iseliti iz njihovog porodičnog doma, ali i da joj sada najveću radost u životu pričinjava unuk Aleksandar.
Skoro 40 godina trajete na muzičkoj sceni. Da li ste se ikada plašili da ne procure neke vaše tajne ili nemate šta da krijete?
- Uvek sam se vodila time da, kao velika zvezda, imam obavezu da podelim sa javnošću i svoje najveće tajne. Mnogo puta sam pričala o otmici svoga sina, što je bila moja najveća tuga. Kada se borim s nekim stvarima, volim to da podelim sa svojom publikom jer možda mogu nešto iz toga da izvuku. Tako savetujem i svoju decu.
Kako ste uspeli da sačuvate istu figuru koju ste imali na početku karijere?
- Mnogo volim da jedem i teško mi je kada znam da moram nešto sebi da uskratim. Volim i slano i slatko i ne znam šta mi je draže. Baš zbog toga što nista odbijam i uvek imam problem s viškom kilograma. U poslednjih 30 godina pokušavam da skinem tih tri-četiri kilograma viška.
Da li vam teško pada odricanje?
- Dok uživam u hrani, ne kilogramima, ali kada dođe vreme da obučem kostime za nastupe ili farmerke i kada vidim da ne mogu da zakopčam, tada se bacim na dijetu. Kažem: "Dosta je bilo, Breno, sada ćeš da jedeš kao veverica jer je vreme da podvučeš crtu".
I da li poslušate sebe?
- Naravno, pošto deset puta dnevno pojedem po tri-četiri zalogaja i nekako uspem da skinem višak. Ipak ne smem sebi da dozvolim da budem zapuštena. Osim toga, život me je naučio da budem disciplinovana.
Kako onda ne utičete na Bobu?
- To je druga priča. Meni je Boba presladak jer volim punačke ljude. Osim toga, on je zreo čovek i ne mogu da ga jurim da prestane da jede. On ne odustaje od svojih hedonističkih principa. Kada bude odlučio da smrša, to će i uraditi. Evo, sada je na nekom režimu i nadam se da će uspeti.
Uz hranu, ide i dobro vino, da li pazite i da ne preterate s alkoholom?
- Tu nisam za primer. Boba mi dozvoljava samo čašu vinu jer zna da ću nešto zabrljati ako popijem više. Drži me dalje i od kuhinje i čaše.
Pored svih obaveza koje imate svakog dana, da li uspete da svratite kod Aleksandre i Filipa i ukradete malo vremena s malenim Aleksandrom?
- Otkad je Aleksandar ušao u naše živote, sve se promenilo. Svi se takmičimo ko će da provede što više vremena s njim. Pošto živimo veoma blizu, imam običaj da uletim kod njih bez poziva samo da ga vidim na kratko. Ali sad je ipak malo teže jer Aleksandar već ima deset kilograma i krupan je momčić. Mučim se kada ga držim u rukama, pa ga prebacujem u drugu, pa onda malo ukrug.
Vaša snaha Aleksandra rekla je da je plakala kada je morala da ostavi sina i da ode na koncert. Da li je to preterana reakcija ili je to normalno za mladu majku?
- Naravno da nije, to je normalno za svaku majku. I meni se često dešavalo da krenem, pa se vratim da ga poljubim i pomazim još jednom. On je moja životna radost.
Da li ste savetovali Aleksandru da smrša?
- Aleksandra je pametna devojka i shvatila je da zbog karijere mora da skine višak lograma što pre. Najbolje je da uvek bude fit i da može da jede uvek šta god hoće.
Bobin sin Filip se odselio iz vašeg porodičnog doma, kao i vaš sin Stefan. U velikoj kuće ste Boba, Viktor i vi. Da li se plašite da će i on uskoro da ode?
- Ne plašim se da ostanem sama sa Bobom jer je to nešto što želimo. Često sam govorila da je normalno da deca odu što pre od roditelja i da se osamostale. Tada odnos s decom bude mnogo bolji, zdraviji i sa više poštovanja. Ne želim da ih gušim, a i došlo je vreme da Boba i ja napokon imamo vreme za sebe. Odgovara mi što više nisam toliko posvećena deci.
Ako niste više posvećeni deci, da li sa više to znači da ste se okrenuli samo sebi?
- Tako je, došlo je vreme da brinem samo za sebe. Želim da se posvetim svom zdravlju i društvenom životu. Želim da idem na duga putovanja i da prestanem da radim.
Da li je suprug ljubomoran što niste posvećeni samo njemu? Da li vas proverava?
- Ume ponekad da se naljuti, ali ga to brzo prođe. Uvek sam tu kada je neophodno da budem supruga, majka, prijateljica, sestra, brat...
S decom imate veoma otvoren odnos, da li postoji tema o kojoj ne možete da pričate njima?
- Od malih nogu naučila sam ih da se obrate meni ili tati za svaki problem koji imaju. Uvek sam tu da im pomognem i da ih saslušam. Čak sam im govorila da potraže stručnu pomoć ako ne mogu da pričaju. Mi smo tokom njihovog odrastanja razgovarali o svemu, i o školi, devojkama, novcu... U našem domu nijedna tema nije tabu.
Vaše kolege kažu da ste vi najveći profesionalac u poslu. Kako se pravdate kad negde zakasnite?
- Ja sam stara škola i uvek se trudim da dođem pet minuta ranije. Ipak, zbog ovih ludačkih gužvi i meni se desi da ponekad zakasnim. Kada kasnite negde, to je odraz nepoštovanja i to najviše zameram ljudima.
Izvor: Kurir.rs
Foto: Boško Karanović