Agi je usamljeni devetogodišnji dečak čiji roditelji nikada nemaju vremena za njega. Prepušten je sam sebi, do te mere da mamu i tatu viđa samo na fotografijama. Oni su prezaposleni i potpuno podređeni surovim zakonima savremenog života. Porodica se često seli, tako da Agi ne uspeva da stekne prijatelje i nauči kako da se ophodi prema ljudima. Ali, to će se promeniti. Posle još jedne selidbe u novi kraj, Agi upoznaje, Emu koja živi u susednoj, oronuloj kući. Ona je vedra i radoznala starica koja Agiju prilazi otvorenog srca i pruža mu ono što mu je u tom trenutku najpotrebnije - potpuno prijateljstvo. Na kreativan i suptilan način, ona Agija izvlači iz sveta samoće, u koji je nasilno gurnut.
Odrasli ih ne primećuju, grde ih ili im se podsmevaju, ali njih dvoje strpljivo i razigrano žive onaj život u kome je čovek važniji od pravila i sistema, a ljubav važnija od beskrajnog posla ili novog automobila. Jedna uspavana kokoška o kojoj se može tako lepo razmišljati udvoje više vredi od kupljenih igračaka, pomoću kojih se obezbeđuje alibi za odsustvo roditelja i nedostatak želje za sopstvenim detetom. Popravljajući Eminu oronulu kuću, koju Agi naziva Začarani zamak, njih dvoje popravljaju i grade ono što se uvek tako lako može srušiti - ljudskost, u svetu prožetom blještavim sjajem i ravnodušnošću.