Posle 17 godina rada na Radio-televiziji Srbije i dugih pregovora, Dušica Spasić je prelomila i rešila da karijeru nastavi na televiziji Pink. Šarmantna voditeljka kaže da joj nije bilo lako da napravi taj korak i da je mnogo faktora uticalo na tu odluku. To što je bila ušuškana u komfornoj zoni joj je prijalo, ali i sputavalo.
Potrebno je bilo, priznaje, i hrabrosti za neke nove korake. Ali, kad je podvukla crtu, dileme više nije bilo. Znala je da je došao pravi trenutak da se pridruži ružičastom jatu. Od pre dve nedelje gledamo je radnim danima kao voditeljku popodnevne kolažne emisije "24 časa".
Budući da ste dete RTS i da ste u toj TV kući proveli skoro dve decenije, da li vam je ova promena teško pala?
- Televiziju čine ljudi, a ja sam se za mnoge vezala. Kada radite toliko godina zajedno, svi oni postaju i mnogo više od kolega. Sa njima svakodnevno delite život. Bilo je teško odvojiti se od njih. Na sreću, to je samo poslovno. S druge strane, radujem se da upoznam neke nove ljude, nadam se da ću i ovde steći takve prijatelje.
Emisija "24 časa" je ušla u drugu nedelju emitovanja, kakvi su vam utisci do sada?
- Odlični. Mnogo profesionalaca sa velikim iskustvom i zajednički cilj doprineli su da brzo oformimo nešto što je bilo veoma zahtevno. Polako se uhodavamo i prilagođavamo jedni drugima. Evo, prošla je skoro i druga nedelja, pa ste mogli i da vidite kako to izgleda. Trudimo sa da budemo aktuelni i da predstavimo što veći deo ljudskih, životnih priča, nešto što se dešava oko nas, da i ne znamo. Ali, da ukažemo i na poteškoću, pa i na radost, lepotu, kao i da predstavimo pojedince koji to zaslužuju.
Šta će emisiju učiniti drugačijom od sličnih TV formata na domaćim televizijama?
- Emisiju i odlikuje to što nije uokvirena nekim formatom, već je više dinamična koliko i sam život u 24 sata. Imamo, ipak, stalne rubrike za koje verujemo da nisu dovoljno razrađivane, a smatramo da su veoma važne.
S obzirom na to da nam svaki dan donosi mnogo dešavanja, kojim kriterijumima se vodite kad birate goste i priloge za emisiju?
- Trudimo se da sa izborom gostiju pružimo informaciju koja je aktuelna, ali da je obradimo nekad iz drugačijeg ugla. Kad je reč o prilozima, njih čine priče koje imaju dušu i izazivaju emociju.
Da li ste imali tremu, budući da ste bili pred novim izazovom?
- Trema postoji u drugačijem obliku. Više je to pojačana odgovornost da se uradi nešto kvalitetno i drugačije, napravi dobar ambijent i komunikacija sa kolegama i da budemo tim koji pravi dobar proizvod.
Koja iskustva su vam do sada donela najbolje lekcije u karijeri?
- Celokupno iskustvo, svakodnevni i višegodišnji rad su dobre lekcije. Preciznije, svaki dan, svaka emisija, intervju... uče nečem novom, kao uostalom i na bilo kom drugom poslu, ako želimo to da primetimo.
Šta je drugačije u vašoj radnoj svakodnevici, budući da ste iz jutarnjeg programa prešli u popodnevni termin?
- Ustajem kasnije, spavam duže, pa zbog toga i šminkeri imaju manje posla. Sve je brže, jer se emisija priprema danas za danas.
Da li vam je sada u dnevnom ritmu, olakašvajuća okolnost što više ne morate da ustajete u četiri sata ujutru?
- Jeste, naravno. Skoro 14 godina radila sam samo jutarnji program i postalo mi je teško da se budim u četiri ujutru. Sve druge obaveze bile su prilagođene tom tempu, a sada se sve menja. Mada se još ponekad probudim usred noći spremna da krenem.
Posle tri godine studiranja španskog jezika prebacili ste se na žurnalistiku. Da li bi i danas novinarstvo bilo vaš izbor?
- Počela sam da radim u Informativnom programu RTS, na drugoj godini studija. Nisam mogla da pratim nastavu i vežbe i sve teže mi je bilo da uskladim te dve stvari. Godinu dana sam pauzirala posle čega sam upisala studije žurnalistike iz želje za teorijskom podlogom. E sad, da li bih, da mogu da vratim vreme, uradila isto? Sigurno da bih. Jedino ne znam da li bi bila ista oblast. Čim je bilo prostora upisala sam i diplomatsku akademiju, pa master studije. Ne nameravam tu da stanem, jer smatram da je učenje proces koji traje ceo život, a usavršavanju bi trebalo svako da teži.
Ko su vam bili uzori kroz karijeru i čije savete pamtite?
- Sećam se, još dok sam pohađala školu RTS, da mi je jedan od starijih kolega rekao: "Gledaj sve, slušaj dobro, uči, ali ostani svoja, ne imitiraj." Uzori su mi i bile kolege koje je, pored profesionalizma, krasila posebnost.
Kada ste došli na audiciju za voditelje RTS, uprkos velikom broju prijavljenih posle nekoliko izbornih krugova već ste se našli u informativnoj redakciji. Koliko vam je tada to značilo?
- Iz ovog ugla verujem da nisam bila svesna. Brzo sam zavolela svoj posao, ali bile su potrebne godine da uvidim značaj i posebnost toga što mi se dogodilo.
Kako su reagovali vaši prijatelji i kolege kada ste im rekli da napuštate RTS?
- Prijatelji me dobro poznaju i bili su tu da me podrže. Srećni su. Nekim kolegama je bilo žao, jer smo proveli mnogo godina zajedno i vezani smo jedni za druge.
Izvor: Novosti
Foto: TV Pink/Promo