Nema, takoreći, nijedne pojave, stvari, niti pomisli pod kapom nebeskom koja ne može postati izvor najvećeg straha za neku osobu. I to preteranog i neopravdanog. Gotovo svaka deseta odrasla osoba suočava se s ovom vrstom nelagodnosti, pokazuje studija američkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. A predmeti fobije – kako se stručno naziva takav strah, za razliku od prirodnog, urođenog straha od opasnih situacija koji ljudima već milenijumima pomaže da prežive – umnožavaju se uporedo s razvojem društva, tehnologije i ličnog standarda.
Nekada su najčešće fobije bile od zmija, paukova, visine, plivanja, boravka u zatvorenom prostoru, od letenja, od mikroba... Odskora su im se, recimo, pridružile i fobije od mobilnih telefona i drugih elektronskih naprava.
Mnoge od ovih situacija prenete su i u umetnost, naročito filmsku – dovoljno je setiti se Hičkokove "Vrtoglavice".
Za borbu protiv fobija neki lekari preporučuju tehnike opuštanja mišića prilikom suočavanja s predmetom straha, drugi propisuju antidepresive, a ima i onih koji koriste neinvazivne psihoterapijske metode "brisanja" traumatskih sećanja u čijem korenu je fobija.
Stručnjaci tvrde da je, ipak, do danas najpouzdanija terapija izlaganje predmetu straha. Setimo se stripa i filma o dečaku koji je kao dete upao u pećinu sa slepim miševima, doživeo užasnu traumu i razvio fobiju od ovih stvorenja, da bi kao odrasla osoba sebe ponovo, svesno, izložio takvom iskustvu, izlečio se – i postao Betmen.
Ovaj pristup polazi od toga da simptomi s kojima se fobična osoba suočava nisu nikakav "ključ" za otkrivanje tajni prošlosti zakopanih duboko u podsvest, već skup loših navika i naučenog ponašanja koji se treningom mogu ukloniti. Ponekad veoma brzo, sa svega jednim tucetom seansi.
U istraživanju Njujorškog univerziteta, objavljenom u časopisu "Priroda", naučnici su utvrdili da postoji jedan kratak period, od oko šest sati, od trenutka pojave neke fobije, kad se mozak te osobe može "restartovati", odnosno kad se može delovati na njeno sećanje tako da se strah suzbije u samom začetku. Učesnicima u eksperimentima prvo je nametnut strah od određenih stimulusa (primali su blage elektrošokove u trenutku kad im je pokazivana određena slika), da bi odmah nakon toga, odnosno u narednih nekoliko sati, primenili terapiju. Oporavak je bio potpun, i fobija se nije pokazala ni nakon godinu dana na kontrolnom testiranju.
Naučnici smatraju da će možda doći dan kad će svaka fobija moći da bude izbrisana iz glave, kao kreda sa školske table, jednim potezom. Zasad, međutim, još ima ljudi koji ne uspevaju sasvim da oteraju svoje najdublje strahove, čak ni uz pomoć terapije.
Najčešće fobije
AGORAFOBIJA – strah od otvorenog prostora
KLAUSTROFOBIJA – strah od zatvorenog prostora
AKROFOBIJA – strah od visine
OFIDIOFOBIJA – strah od zmija
ARAHNOFOBIJA – strah od paukova
ABLUTOFOBIJA – strah od kupanja
HIDROFOBIJA – strah od vode
MIZOFOBIJA – strah od mikroba
PTEROMERHANOFOBIJA – strah od letenja
KSENOFOBIJA – strah od stranaca
TRIPANOFOBIJA – strah od igle i injekcija
ASTRAFOBIJA – strah od grmljavine
NEKROFOBIJA – strah od smrti
NIKTOFOBIJA – strah od mraka
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com