Vinofest

Da li je u vinu istina, ili je to piće „najbolji dar koji su bogovi dali ljudima“, kako je rekao Platon, tek i na ovogodišnjoj manifestaciji „Vinofest 07“ okupio se veliki broj vinara, koji su predstavili nove sorte, govorili o značaju kombinovanja hrane i vina i novim trendovima u prodaji.

Oko 20 najboljih izlagača ove godine saglasno je u jednom - godina je bila odlična za vinare. Naime, sušne godine su najbolje za grožđe, jer ono tada bude slatko, pa se dobija i kvalitetnije vino. Otuda ne treba da čudi što su skoro sve vinarije predstavile nove vrste.

Kako su nam rekli u „Rubinu“ iz Kruševca, njihov ovogodišnji adut je poluslatko crveno vino "medveđa krv", a uskoro će predstaviti još tri nove vrste. Vinarija „Čoka“ takođe je izložila tri nove vrste, pravljene od ovogodišnjeg roda grožđa - dva crna i jedno belo vino. Rekli su nam da će ih proizvoditi u ograničenim količinama, a prodavaće se samo u vinotekama i ekskluzivnim restoranima.

Osim degustacije, na ovogodišnjem „Vinofestu“ posetioci su mogli i nešto da nauče. Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Slobodan Jović držao je predavanje o umeću i značaju kombinovanja hrane i vina. Potrebno je poštovati neka pravila: bela vina se uvek piju pre crnih, vina se služe po redosledu ustanovljenom na osnovu kvaliteta, prvo ona nižih, a zatim vina viših kategorija kvaliteta. Prilikom prelaska s jednog vina na drugo obavezno treba popiti gutljaj ili dva obične vode.

Treba znati i koja se vina „slažu“ uz određeno jelo. Uz hladna predjela najbolje je služiti lagana bela i roze vina, uz teletinu i perad bela i roze, dok je uz tamna mesa najbolje piti crna i punija bela vina. Ako spadate u grupu koja vino pije i uz slatkiše, znajte da se uz njih slažu bela suva ili crna vina, ali dugo čuvana.

Osim kombinovanja hrane i vina, treba obratiti pažnju i na način konzumiranja. Pogrešno je piti ga preko hrane. Vino se pravilno pije tako što se prvo proguta zalogaj, a zatim uzme gutljaj vina koje bi trebalo da upotpuni ukus hrane. Kada je u pitanju ukus vina, razlikujemo slatko, kiselo i gorko.

Velike su polemike oko toga gde i kada je vino nastalo. Prema nekim podacima, njegova proizvodnja počela je tamo gde su se pojavile prve kulture, a to je Persija, današnji Iran. Odakle su se, preko Bliskog istoka, tokovi vina kretali ka severu i Egiptu, a zatim, preko starih Grka, kroz Italiju i Francusku. U antičko doba vino se smatralo i pićem i lekom, a pripisivane su mu i natprirodne moći. Trideset vekova pre Hrista to je bilo jedino piće dostojno da isprati faraona na onaj svet.

U Evropi su najbolja vina dobijala ime po regionu (ili mestu) u kome se grožđe uzgaja, kao što su Bordo, Šampanja ili Kjanti. U većini ostalih zemalja najbolja vina obično se nazivaju po vrsti grožđa od koje se dobijaju. Osim tipa grožđa, na ukus utiče i starost loze, izloženost suncu, klima i mikroklima, na kakvom zemljištu se uzgaja, pa čak i to kako se postupa s grožđem i da li se ostavlja u drvenim buradima.

I na kraju, ne zaboravite - lekari kažu da je čaša vina posle ručka odlična za zdravlje. To znači da i u pijenju vina, kao i u svemu ostalom, treba biti umeren.

Tekst: Aleksandra Galić