Karfiol sadrži sastojke koji deluju protiv mnogih bolesti i reguliše hormone. Kažu da je posebno delotvoran u prevenciji raka dojke i debelog creva.
Sastav karfiola
Sadrži malo ugljenih hidrata (oko 5%), nešto belančevina (2,5%), zanemarljivu količinu masti, dosta vode i nešto dijetnih vlakana. U karfiolu ima najviše vitamina C, a od ostalih nalaze se A, B1, B2 i PP. Od minerala i oligoelemenata najzastupljeniji su kalijum, kalcijum, fosfor i gvožđe. Bogat je antioksidansima. Energetska vrednost karfiola je mala (100g daje 27kcal).
Štiti dojke
Karfiol ima estrogensku aktivnost - utiče na nivo estrogena, ženskog polnog hormona, koji ima veliku ulogu u nastanku hormon zavisnog raka dojke. Žene koje redovno konzumiraju karfiol, kao i druge krstašice (kupus, brokoli) imaju manji rizik da obole od raka dojke.
Ima istraživanja koja pokazuju da unošenje veće količine karfiola može da pomogne u smanjenju fibrocističnih promena dojke. Ubrzavanjem metabolizme estrogena utiče na njegovo izbacivanje iz organizma i sprečava rast čvorića.
Čisti organizam
Sadržajem velikog broja antioksidanasa oslobađa organizam od štetnih materija (detoksikacija) nastalih zbog loše hrane i delovanja štetnih materija iz životne sredine, kao i zračenja.
Protiv raka
Bogat je antioksidansima koji sprečavaju mutacije ćelija koje mogu da dovedu do malignih bolesti. Posebno je ispitano dejstvo na rak debelog creva. Zahvaljujući sadržaju dijetnih vlakana smanjuje delovanje kancerogenih materija, antioksidansima i drugim antikancerskim materijama (posebno indol) smanjuje bujanje ćelija i nastanak polipa koji vode ka raku debelog creva. Konzumiranjem karfiola može da se spreči nastanak polipa i raka.
Smanjuje holesterol
Dobar je izvor rastvorljivih vlakana koja smanjuju resorpciju holesterola i njegov nivo u krvi. Smanjuje aterosklerozu i utiče na smanjenje rizika za nastanak srčanih bolesti, pre svega infarkta i šloga.
Ostala lekovita svojstva
Smanjuje oštećenja nervnih ćelija pa redovno konzumiranje smanjuje rizik od Parkinsonove bolesti i multiple skleroze. Povoljno deluje kod niza zapaljenjskih bolesti, reumatskih i astme. Sadrži dosta kalijuma i ako se konzumira bez dodatka soli utiče na sniženje krvnog pritiska.
Ima dosta kalcijuma pa daje jačinu kostima. Povoljan odnos fosfora i kalcijuma, uz nizak natrijum omogućava resorpciju kalcijuma te sprečava osteoporozu. Ima malu kalorijsku vrednost, a dugo se vari pa se preporučuje osobama koje žele da smršaju.
Oprez
Dugotrajno kuvanje uništava neka lekovita svojstva karfiola. Jedite ga sirovog, delimično kuvanog ili spremljenog u mikrotalasnoj rerni. Karfiol može da pogorša tegobe obolelima od Kronove bolesti.
Izvor: Porodicnilekar.net
Foto: Ilustracija/Pixabay.com