Bez obzira na to da li vas hvata nesvestica ili vam je koža suva, sigurno su vam savetovali da povećate unos vode u organizam.
Kako BBC otkriva, ovi saveti nemaju nužno naučnu osnovu, već su nusprodukt verovanja starog nekoliko decenija.
Sudeći prema rečima Vinsenta Prisniza, osnivača hidropatije, ljudi su u 19. veku vodu ispijali tek na samrti.
Vremena su se znatno promenila pa prodaja vode u SAD danas nadilazi prodaju gaziranih pića. Sa svih strana se susrećemo s porukama o tome koliko je važno da svakodnevno unesemo litre vode radi boljeg zdravlja, više energije i čistije kože, kao i da je voda ključ uspeha u borbi s viškom kilograma, ali i prevenciji raka.
Podsticaj ovoj potrebi za vodom je neslužbeno geslo "piti osam čaša od po 240 ml vode dnevno", što iznosi skoro dva litra vode na dan. Ovo pravilo, ipak, nije potkrepljeno naučnim istraživanjem.
Poreklo ovog rekla-kazala pravila najverovatnije leži u dva uputstva koja su stara već nekoliko decenija.
Davne 1945. godine Odbor za namirnice i ishranu američkog Nacionalnog saveta za istraživanje izdao je uputstvo odraslim osobama da treba uneti jedan mililitar tečnosti na svaku kaloriju hrane.
U slučaju žena, pri unosu 2.000 kalorija, ova količina iznosila je 2 litra tečnosti, dok je za muškarce koji unose 2.500 kalorija, pravi odnos bio 2,5 litara tečnosti dnevno. Ipak, reči nije bilo isključivo o vodi, već i o drugim vrstama napitaka, uključujući voće i povrće koje sadrži 98% vode.
U međuvremenu, 1974. godine objavljena je knjiga nutricionista Margaret Makvilijams i Frederika Stera pod nazivom "Ishrana za dobro zdravlje". U svojoj knjizi oni odraslima savetuju unos između šest i osam čaša vode dnevno. Ipak, navode kako se tu mogu svrstati i voće, povrće, napici s kofeinom, gazirana pića, čak i pivo.
Voda čini dve trećine naše telesne mase i svakako je od velike važnosti. Ona igra ključnu ulogu u većini hemijskih reakcija koje se dešavaju u našem organizmu.
Telo gubi vodu kroz znojenje, uriniranje i disanje. Simptomi dehidracije se mogu uočiti po gubitku 1-2 odsto telesnih zaliha vode. Tek u retkim slučajevima ovakvo stanje može biti smrtonosno.
Verovanje u mit koji kaže kako moramo da pijemo osam čaša vode dnevno uverilo nas je da svaki osećaj žeđi tumačimo kao stanje opasne dehidracije. Nasuprot tom verovanju, stručnjaci kažu kako našem organizmu nije potrebno više od one količine tečnosti koju telo samo zatraži.
- Poslušajte svoje telo i ono će vam reći kada je žedno - reči su doktorke Korni Kips iz Londona.
- Taj mit o tome kako ste zakasnili ako osetite žeđ zasnovan je na pretpostavci da je žeđ lažni znak manjka tečnosti, ali se postavlja pitanje zbog čega bi ostali mehanizmi u telu bili savršeni, a baš žeđ lažna - dodaje ona.
Izvor: B92/Index.hr
Foto: Ilustracija/Freestock.com