Pravilna ishrana dece

Roditelji žele, baš kad je dečija hrana u pitanju da sve rade ispravno. Bečki profesor Hademar Bankhofer daje savete kako.
 
Deci su potrebne belančevine za formiranje hormona, krvi i kostiju. Pošto se belančevine ne mogu skladištiti, moraju svakodnevno da se unose putem hrane, na primer, ribe poput lista, bakalara, pastrmke. Dečacima i devojčicama od 13 do 14 godina svakodnevno je potrebno oko 50 grama kvalitetnih belančevina. Manjak belančevina može da dovede do telesne i duševne nerazvijenosti. Prema Bankhoferu, bilo bi idealno da se kombinuju životinjske i biljne belančevine. Tako su za dete dobre kombinacije žitarice s mlekom, meso, riba, jaja, krompir uz čorbu sa kiselom pavlakom ili čorba od boranije sa prinčem.
 
Ali i previše belančevina škodi detetu, jer opterećuje bubrege i time se pojačano izbacuju kalcijum, cink, selen i hrom, što je štetno za kosti i imuni sistem. 

Od ugljenih hidrata deca bi trebalo da uzimaju one koji sporo dospevaju u telo i koji ih snabdevaju vitaminima i mineralima, poput voća, povrća i integralnih proizvoda. Voće, povrće, integralni proizvodi, musli i hleb sadrže i balastne materije koje su važne za varenje i za zdravu crvenu floru. 

Treba biti oprezan i štedljiv sa ugljenim hidratima poput šećera, belog brašna i masti. Premalo ugljenih hidrata za vreme sportske aktivnosti vodi do vrtoglavice, nedostatka snage i smanjenog uspeha, a previše ugljenih hidrata se skladišti kao masti, goji i izaziva bolesti. Spori ugljeni hidrati goje samo onda kada se uzimaju u prevelikim količinama ili se pogrešno pripremaju. Ali to ne znači da bi trebalo precrtati sa menija šećer, med i slatkiše, jer može doći do napada gladi. Deca samo moraju da nauče da ih jedu manje. 

Masti su deci potrebne samo u malim količinama, najčešće su dovoljne skrivene masti. Previše masti znači višak kilograma i veći rizik za pojavu dijabetesa. Važno je znati da masti daju duplo više energije od belančevina i ugljenih hidrata. Problem je u tome što deci masti više prijaju. Zato bi od delikatesa i mlečnih proizvoda trebalo birati polumasne varijante.
 
Deca imaju veću potrebu za tečnošću od odraslih. U principu važi:
- deca od 7 do 9 godina:
dve litre vode dnevno
- deca od 10 do 12 godina
2,2 litre vode dnevno
- deca od 13 do 14 godina
2,4 litre vode dnevno 

Deci je posebno mnogo vode potrebno kad imaju temperaturu, dijareju i povraćanje, kad im je vruće i kod telesnog naprezanja. Ako deca malo jedu, trebalo bi više da piju.
Trebalo bi da izbegavaju preslatke napitke i one s previše šećera, kao i crnu kafu, "koka-kolu" i crni čaj, zbog kofeina koji može da izazove nemir, lupanje srca, ubrzan puls i nesanicu. Idealni napitak za decu su nezaslađeni ili samo malo zaslađeni voćni čajevi, a nakon fizičke aktivnosti sok od jabuke razblažen kiselom vodom ili sok od malina. 

Compress