U industrijskim kozmetičkim proizvodima sve više se koriste različiti parabeni, veštačke boje, mirisi i silikoni, dok stručnjaci apeluju na oprez pri njihovom korišćenju. Dugoročan uticaj ovih štetnih materija koje kroz krvotok dospevaju u organizam tek treba detaljnije ispitati, ali se do sada pokazalo da ovi sastojci mogu da budu uzročnici učestalih glavobolja, svraba, problema sa varenjem i neplodnošću.
Profesor dr Staniša Stojiljković, šef Katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, kaže da se kozmetikom i održavanjem higijene mogu prevenirati mnoge bolesti, ali je problem u preteranom korišćenju i nepotpunoj zakonskoj regulativi, koja postoji samo kroz osnovne smernice.
- Veliki broj različitih hemikalija unosimo kroz kreme, dezodoranse, pastu za zube, parfeme i šminku - kaže prof. Stojiljković.
- Poznato je da konzervansi, emulgatori, parfemi, eterska ulja i teški metali u kozmetici najčešće izazivaju probleme. Veoma je složeno pričati o negativnim efektima po organizam, jer kod svake osobe može da se ispolji drugačija reakcija.
Zbog dokazane štetnosti parabena, koji su uobičajeni sastojak šampona, krema za brijanje, hidratantnih krema i šminke, mnogi proizvođači kozmetike prešli su na formule bez ovog sastojka. Ali, prema rečima našeg sagovornika, dosadašnje zamene za paraben nisu ništa manje štetne:
- Sve više se prelazi na druge konzervanse, kao što su metilhloroizotiazolinon i slična jedinjenja. Ali to su takođe poznati "osetljivi alergeni", čija učestala upotreba može da bude uzrok lezija i ljuskastih crvenih osipa.
U ruževima za usne i hidratantnim kremama mogu da se nađu sintetički antioksidansi poznati kao BHA i BHT.
- Mogu da uzrokuju alergijske reakcije na koži, endokrine bolesti i probleme sa reproduktivnim sistemom - kaže prof. Stojiljković.
- Štetan je i PEG, koji se koristi za brže upijanje kozmetike u kožu, dok se sulfati površinski aktivne materije nalaze u sredstvima za pranje i šamponima. Nisu bezazleni ni učvršćivači i lakovi za nokte, koji mogu sadržati formaldehid, kao ni proizvodi za ravnanje kose, koji oslobađaju gas formaldehida.
Vrlo često u kozmetici su korišćeni ftalat i dietilftalat, koji su između ostalog namenjeni tome da učine plastiku izdržljivom i fleksibilnom.
- Mogu da se nađu u spreju za kosu, lakovima za nokte, parfemima, losionima, šamponu, peni za brijanje, ambalaži za hranu i igračkama. Sprečavaju rast plesni i bakterija, ali studije ih povezuju sa problemima reproduktivnog zdravlja i razvoja - kaže prof. Stojiljković.
Zbog svega toga, važno je čitati sastav svakog kozmetičkog proizvoda koji se koristi.
- Ukoliko se primete tegobe, kozmetički preparat je potrebno isključiti iz upotrebe. Kada je to moguće, mogu da se koriste prirodni preparati, kako bismo iskoristili organski silicijum, koji je veoma bitan za funkcije naše kože.
BEZBEDNIJA JE SKUPLJA
Postoji veliki broj sirovina koje možemo kombinovati sa proizvodima na tržištu, kaže prof. Stojiljković:
- Neophodna je proizvodnja kozmetike koja će biti efektivnija i bezbednija, ali i nešto skuplja, jer će se raditi u malim serijama i prema potražnji.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com