Udruženje osiguravača Srbije (UOS) organizovaće ove godine u junu Međunarodnu konferenciju auto-osiguranja, skupštinu Sistema zelene karte i godišnju Konferenciju motornih direktiva EU. Biće to najveći događaj iz oblasti osiguranja u 2020. godini u Evropi. Time će se na jednom mestu naći predstavnici Sistema zelene karte i Motornih direktiva EU, što Konferenciju čini najvećom te vrste u Evropi. O tome i o drugim temama razgovarali smo sa Duškom Jovanovićem, generalnim sekretarom Udruženja osiguravača Srbije.
Najavljeno je da će najveći evropski događaj iz oblasti osiguranja u 2020. godini biti organizovan u Beogradu, a organizator je Udruženje osiguravača Srbije. Možete li nam reći nešto više o tome?
- Biće to najveći događaj iz oblasti osiguranja u ovoj godini u Evropi jer će pored predstavnika Nacionalnih biroa osiguranja - Biroa zelene karte iz 48 država, Konferenciji prisustvovati i predstavnici Garantnih fondova, Biroa za naknadu štete i Informacionih centara pomenutih zemalјa. Tako će se na jednom mestu naći predstavnici Sistema zelene karte i Motornih direktiva EU, što Konferenciju čini najvećom te vrste u Evropi i biće to prvi put u istoriji Sistema zelene karte, dugoj sedam decenija, da godišnja konferencija bude organizovana u tom formatu. Inače, Sistem zelene karte predstavlja jednu od najvećih međunarodnih organizacija.
Da li je ovakav jedan događaja znak da tržište osiguranja u Srbiji ide uzlaznom putanjom?
- Odluka da UOS bude domaćin jedne ovakve konferencije doneta je jednoglasno, uz konstataciju čelnika Sistema zelene karte da je rad Udruženja najbolji primer uspostavljanja i održavanja uspešne i kvalitetne saradnje sa partnerima iz različitih država. Time je našem Udruženju odato specifično priznanje za dosadašnji rad. Inače, tržište Srbije je u samom vrhu po parametrima koji karakterišu poslovanje članica ovog Sistema. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Srbija, uz Švajcarsku, jedina država van evropskog ekonomskog prostora koja je članica tzv. Multilateralnog sistema, odnosno Sistema za registarske oznake. To znači da su prava vozača iz Srbije u svemu izjednačena sa onima iz EU.
Kako ste zadovoljni rezultatima u prethodnoj godini, kakva su vam očekivanja od ove?
- Gotovo po pravilu, na početku svake godine kažem da sam zadovoljan rezultatima iz prethodne, ali da je moglo i da može bolje. Isto je i sada. Za razliku od nekih drugih sektora, osiguranje je sačuvalo zdravo jezgro i beleži konstantan rast, spor ali postojan. Bruto premija raste iz godine u godinu. U 2018. godini zaključeno je 6,7 miliona polisa, rešeno oko 790.000 odštetnih zahteva i isplaćeno oko 385 miliona evra klijentima. Tehničke rezerve iznose 1,7 milijardi evra i garant su stabilnosti i sigurnosti isplate šteta. Raduje i podatak da sе smanjuju prigovori građana na rad osiguravača. Rezultati iz prvih devet meseci prošle godine, koji su nam trenutno dostupni, pokazuju da se približavamo iznosu od milijardu evra bruto premije. Međutim, još smo daleko od 1,3 ili 2,3 milijarde koliko iznosi premija u Hrvatskoj odn. u Sloveniji. Naš najveći problem i dalje je to što naši građani osiguravaju samo ono što moraju i za osiguranje izdvajaju skoro 20 puta manje novca od građana EU. Zbog toga ne mogu da budem potpuno zadovoljan. Osiguranje u Srbiji još ne zauzima mesto koje mu pripada, ni među građanima ni kod države, koja ne prepoznaje da imamo odličan investicioni potencijal za opšti ekonomski razvoj i da bismo vrlo brzo mogli da obezbedimo nekoliko milijardi evra investicionih sredstava. Ta činjenica je u Srbiji potpuno zanemarena.
Koji će biti najveći izazovi u 2020. godini?
- Smatram da će i dalje najveći izazov biti promeniti svest građana o značaju osiguranja i potrebi da se više razmišlja o budućnosti. Naši ljudi uglavnom žive u zabludi da je osiguranje skupo ili da nije potrebno i na nama iz industrije je da pokažemo da to nije tačno. Upravo sa tim ciljem Udruženje vodi kampanju „Osiguraj budućnost“. Iz ugla društava sledi period dodatnog usklađivanja poslovanja sa regulativama. Biće potrebno kreirati održiv model poslovanja na duži vremenski period kojim će biti povećana sigurnost klijenata, sprovesti transformaciju modela poslovanja osiguravajućih društava i pripremiti se za digitalizacija koja će osiguranje učiniti dostupnijim. U suštini, sve se svodi na to da će klijenti i njihova sigurnost morati da budu u fokusu više nego do sada. Neophodno je i da proizvodi budu kreirani u skladu sa potrebama kupaca, da ponuda bude jasna, konkretna i uvek dostupna. Uz pomenutu edukaciju efekti mogu da budu očigledni u kratkom vremenskom roku. To će značiti da građani, ili bar većina njih, neće morati da se uzdaju u sreću, dok bi državi ostajalo više novca za investicije. To će nam svima, čini mi se, biti najveći izazovi ne samo za ovu već i za naredne godine. Iz ugla struke izazovi za industriju biće nastavak rada na pripremama za direktivu Solventnost 2, računovodstvene međunarodne standarde IFRS 17, uz sve veću potrebnu da se vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti.
Da li raste svest građana o značaju osiguravanja?
- Ne brzinom kojom bismo mi to želeli. Na promeni svesti građana treba konstantno raditi. Neophodna je i stalna edukacija kako bi osiguranici shvatili svrhu osiguranja, na koje ne treba gledati kroz to da li i šta trenutno dobijamo, već kroz smanjenje rizika i sigurnosti da će nam šteta biti nadoknađena. Nažalost, većina naših građana shvati prednost osiguranja tek kada se dogodi neka nepredviđena situacija zbog koje troškovi iznenada porastu. Tada postane jasno da je kupovina polise osiguranja - životnog, zdravstvenog, imovinskog ili nekog drugog investicija, a ne trošak. Uz bolju edukovanost, napredak u evrointegracijama i rast životnog standarda očekujem veću zainteresovanost građana da sebi i porodici obezbede mirniju i sigurniju budućnost. Naš cilj je da što pre dođemo do nivoa da razmišljamo o ponudama na tržištu, a ne da li nam je polisa osiguranja potrebna.
Šta građani u Srbiji najviše osiguravaju?
- Ako izuzmemo osiguranje od autoodgovornosti, koje je obavezno, najzastupljenije je putno zdravstveno osiguranje. Više od 70% građana kupuje te polise. Ali to znači i da svaki četvrti naš građanin, prilikom puta u inostranstvo, ne kupi to osiguranje jer je „siguran“ da mu se ništa neće desiti. Inače, putno osiguranje se kupuje već za evro po danu. Što se tiče privrede, naročito strane kompanije i investitori imaju razvijenu svest o potrebi osiguranja biznisa kroz osiguranje imovine, objekata, osiguranje od odgovornosti, dobrovoljnog zdravstvenog za zaposlene. Ipak, možda je bolje napomenuti šta sve građani ne osiguravaju, jer ćemo tako steći bolju sliku o odnosu prema ovom sektoru. Primera radi, jedva da oko 10% građana Srbije osigurava imovinu, samo 3% individualnih poljoprivrednih proizvođača osigurava useve od sve češćih rizika poplave ili požara, a tu je i podatak da premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja iznosi svega oko 4% ukupne premije osiguranja, a čak se trećina građana leči u privatnoj praksi, što znači plaćaju preglede direktno iz džepa. Samo jedan pregled kod privatnog lekara može da košta koliko i mesečno dobrovoljno zdravstveno osiguranje, pa je mnogo isplativije imati polisu. Tu prednost uglavnom prepoznaju firme u stranom vlasništvu, pa kupuju kolektivne polise za zaposlene.
Na nedavno završenoj konferenciji najavili ste da ćete zajedno sa državom pokušati da dogovorite obavezno osiguranje imovine ili da date određene povoljnosti polisa u osiguranju imovine. Šta to konkretno znači?
- Pre svega, uvođenje novih obaveznih polisa bi kratkoročno imalo najveći efekat po razvoj tržišta i zdušno pozdravljamo sve inicijative u tom pravcu. Polisa osiguranja imovine bi trebalo da postane obavezna zbog činjenice da su katastrofalne nezgode, usled klimatskih promena, sve zastupljenije na ovim prostorima. To bi rešilo problem osiguranja imovine građana i rasteretilo budžet, jer država ne bi više sama finansirala saniranje šteta. Ta polisa ne bi bila skupa jer bi svi morali da je kupe što će uticati na nižu cenu, što znači da bi bila dostupna svima. Deo prikupljenih sredstava osiguravači bi vraćali kroz preventivne i infrastrukturne projekte što je dodatna korist za građane i državu. Iskustva drugih pokazuju da i tamo gde su te polise, posle nekoliko godina, skinute sa liste obaveznih, građani nisu prestali da se osiguravaju. Probaćemo da u dogovoru sa državom dođemo do nekog oblika obaveznog osiguranja imovine ili da građanima obezbedimo određene povoljnosti u osiguranju imovine. Time želimo da obezbedimo i sigurnost građana i njihove imovine, ali i da rasteretimo budžet, zbog eventualnih budućih katastrofalnih nepogoda. Ipak, izvesno je da će prva sledeća obavezna polisa biti osiguranje od povreda na radu. Kako je na nedavnim "Srpskim danima osiguranja" objasnio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, na proleće možemo da očekujemo usvajanje novog Zakona o osiguranju od povreda na radu, koji će obavezati poslodavce da osiguravaju radnike. Predviđeno je da svi poslodavci moraju da osiguraju sve svoje zaposlene, bez obzira na to kojim poslom se bave. Ovo će za one koji do sada nisu osiguravali svoje zaposlene, biti početno opterećenje, ali samo do prve isplate naknade štete. Tada će svi shvatiti koliko je rasterećenje za budžet jedne kompanije kada neko drugi isplati štetu njihovim radnicima usled povrede na radu. Inače, osiguranje zaposlenih trenutno zavisi od slobodne volje poslodavca, pa i ne čudi što se pravo na naknadu štete uglavnom ostvaruje preko suda.
Autor: Nadlanu.com/Diplomacy&commerce
Foto: Promo