Bilo da je prvi ili poslednji izbor, kad se već iscrpe sve metode konvencionalnog lečenja, alternativna medicina definitivno ima svoje mesto u terapiji, ali samo dok ne izađe iz okvira onoga što alternativa zaista podrazumeva, i zadre u nadrilekarstvo.
Ovaj pristup lečenju kod nas se još nedovoljno primenjuje, svakako manje nego u razvijenijim zemljama, možda i zbog toga što kod nas alternativne metode, i kad su zvanično priznate, "idu" na lični trošak, dok u mnogim razvijenim zemljama zdravstveni fondovi pokrivaju i alternativne metode lečenja.
Ove metode alternativne medicine su priznate u Srbiji:
1. AJURVEDA
U Indiji ajurveda i danas ima prednost nad alopatskom medicinom i izučava se na državnim školama i univerzitetima.
Svetska zdravstvena organizacija je još 1977. zvanično priznala ajurvedu i preporučila njenu primenu.
Sve poznate metode prirodne ili alternativne medicine imaju poreklo u ajurvedi. Savremena ajurveda se zasniva na dva klasična teksta - Čarak Samhiti i Sušrut Samhiti, čija se starost procenjuje na 4.000-5.000 godina.
Sam naziv ajur-veda znači "nauka o životu", a definiše se kao nauka koja opisuje povoljna i nepovoljna, a takođe i srećna i nesrećna stanja života, zajedno sa onim što je dobro i loše za život, mere za njihovo dostizanje kao i sam život.
2. AKUPUNKTURA
Ova grana alternative polazi od stanovišta da je telo svakog čoveka povezano energetskim kanalima, a na svakom od tih energetskih kanala nalaze se stotine akupunkturnih tačaka preko kojih protiče vitalna energija. Ukoliko dođe do prekida protoka energije u bilo kojoj od tih tačaka dolazi do raznih oboljenja težih ili lakših zavisno od broja tačaka u kojima je došlo do prekida protoka energije. Stimulacijom pojedinačno ili više tačaka odjednom postepeno se uspostavlja ponovna cirkulacija energije, a samim tim se pacijent vraća u normalno zdrastveno stanje. Akupunktura je bezbolna, ubod je površinski, a umesto iglama može da se radi laserom. Akupunkturom se leče mnoge bolesti - dijabetes, astma, visok krvni pritisak, bolesti srca, bubrega, jetre...
3. TRADICIONALNA KINESKA MEDICINA
Kineska tradicionalna medicina govori o postojanju energije gi, koja pokreće sve procese u ljudskom telu i prirodi. Apstraktni koncept kineske tradicionalne medicine je unutar filozofskog okvira taoizma. Prihvataju se tradicionalne postavke: princip jin-jang, princip pet elemenata, teorija supstanci, sistem kanala, sistem organa, anatomija, fiziologija i patofiziologija kanala i organa, dijagnostički principi, sindromi disfunkcije i tradicionalna propedevtika. Time nije isključen naučni metod. U Kini, zapadna i tradicionalna medicina imaju potpuno isti status, a lekar kineske tradicionalne medicine ne mora da bude i lekar zapadne medicine.
4. HOMEOPATIJA
Homeopatija leči obolelu osobu, a ne bolest. Nastala je pre više od 200 godina, a osnivač je bio Samuel Hahneman, čuveni nemački doktor i naučnik tog vremena. Pojedinac se posmatra kao celina fizičkih, emocionalnih, mentalnih i duhovnih osobina koja je u sadejstvu i ravnoteži sa prirodom. Cilj homeopatskog lečenja je jačanje odbrambenog mehanizma i vraćanje biološke ravnoteže (harmonije) organizma. U homeopatiji se daje najmanja moguća doza leka. Homeopatski se mogu lečiti sve bolesti, a posebnu uspešnost ima kod respiratornih, digestivnih, urogenitalnih, lokomotornih, cirkulatornih bolesti, glavobolja, kolika, reumatskih bolova kao i kod emocionalnih problemima. "Panacea" (univerzalni lek za sve) ne postoji, što znači da ni homeopatijom, kao ni zvaničnom medicinom, nije moguće sve izlečiti.
5. FITOTERAPIJA
Fitoterapija je prvi oblik medicine koji je čovek poznavao i prenosio usmenim putem. To je metoda lečenja, ublažavanja i sprečavanja bolesti i tegoba upotrebom celih lekovitih biljaka ili njihovih delova u vidu eteričnih ulja, ekstrakata i drugih izolata: čajeva, tinktura, masti, kapsula. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktičkog sredstva ima u našem narodu bogatu i dugu tradiciju. O tome najbolje svedoče mnogobrojni stari spisi: Hodoški kodeks, koji se smatra najstarijim kodeksom srpske svetovne medicine (XIV vek), Hilandarski medicinski kodeks broj 517 (XV ili XVI vek), najdragoceniji spomenik srpske medicinske kulture. U svetu se koristi više od 10.000 biljnih vrsta sa lekovitim svojstvima.
6. KVANTNA MEDICINA
Integriše znanja i iskustva kvantne fizike, zapadne i istočne medicine kao i bioelektronike. Osnovni princip je da je energija suština života. Glavno načelo kvantne fizike je da apsolutno sve ima frekvenciju, a da svaka ćelija ljudskog tela ima svoju idealnu frekvenciju. Kada se ta idealna frekvencija promeni usled dejstva različitih spoljašnjih i unutrašnjih faktora, dolazi i do poremećaja biohemijskih procesa, što vodi u nastanak bolesti. Ljudski organizam se konstantno nalazi u procesu samoizlečenja. Ukoliko odbrambene snage organizma nisu uspele da obezbede homeostazu, potrebna je im je pomoć u vidu mikrorezonantne terapije. Pregledom na biorezonantnom i termovizijskom skeneru mogu se dijagnostikovati oboljenja glave i vrata, štitaste žlezde, dojki, srca i pluća kao i oboljenja gastrointestinalnog i urogenitalnog trakta.
7. HIROPRAKSA I OSTEOPATIJA
Reč hiropraksa potiče od grčke reči chiro što znači - ruka, ukratko "urađeno rukama", ručna manipulacija. Kada nastupi koštano- mišićni disbalans i ako segmenti kičmenog stuba izgube pravilnu poziciju, dolazi do pritiska na okolne nerve. Hiropraksom se izmešteni segment postavlja u pravilan položaj, mogu se koristiti razne manuelne tehnike, a krajnji cilj je da se zglob koji je fiksiran, blokiran, dovede u pravilnu poziciju. Osteopatija je pak grana medicine koja sagledava pacijenta u celosti. Holistička osteopatija bavi se psihoemocionalnim i psihosomatskim uzrocima fizičkih bolova i problema. Njena holistička filozofija počiva na ideji da je uzrok poremećaja važniji od simptoma.
8. REIKI
Reiki je, najverovatnije, najstarija metoda unapređenja zdravlja, koja se zasniva na veštini korišćenja univerzalne životne energije u cilju značajnog povećanja kapaciteta vitalne energije, jačanja odbrambenih sposobnosti organizma. Naučna istraživanja su pokazala da jedna osoba iz prostora uobičajeno prima u proseku od pet do 10 odsto životne energije, dok korišćenje reiki metode omogućava priliv u organizam od 90 do 100 odsto životne energije. Reiki deluje na ljudski organizam neposredno kroz energetski kanal i biopolje, a takođe i kroz endokrini sistem. Kada je biopolje čoveka puno životne energije, žlezde, organi i tkiva dobro funkcionišu, što sve organizam održava u dobroj kondiciji. Sa japanskog se reiki prevodi kao: rei - univerzalna, božanska, životna, a ki – energija.
9. TRADICIONALNA DOMAĆA MEDICINA
Sva vekovna znanja i iskustva iz tradicionalne medicine prenosila su se mahom usmenim putem i nisu sistematizovana. Imamo i pisanu zaostavštinu upornih i učenih pojedinaca: Zaharije Orfelin, Vasa Pelagić, akademik Jovan Tucakov i njegovi saradnici, dr Risto Gostuški, prof Relja Katić i mnogi drugi neproučeni autori. Srpsko narodno lečenje mahom se zasnivalo na savetima u ishrani, upotrebi lekovitog bilja, lekovitih mineralnih voda, neinvazivnih manuelnih tehnika (masaža, hiropraktika). Znalo se za lekovito dejstvo molitve, bajalica, svetih mesta. Sve ovo zahteva studiozno proučavanje, praktikovanje stručnjaka i dobru sistematizaciju da bismo srpsko narodno lečenje mogli da nazovemo srpskom tradicionalnom medicinom.
10. MAKROBIOTIKA
Makrobiotika preporučuje korišćenje tradicionalnih namirnica za ishranu, a to su: integralne žitarice, mahunarke, lokalno gajeno povrće, kao i umerene količine bele ribe. Umesto šećera, za koji se danas pouzdano zna da je više otrov nego hrana, makrobiotika predlaže upotrebu tradicionalnih zaslađivača kao što su ječmeni i pirinčani slad i drugi zaslađivači od žitarica. Male količine morskih algi, koje su izuzetno bogate mineralima i mikroelementima, zaokružuju hranljivu vrednost makrobiotičkog tanjira. Pored toga, makrobitika preporučuje i neke svakodnevne rutine koje doprinose i boljem fizičkom, ali i psihičkom zdravlju (vežbe, meditaciju, i sl.). Makrobiotika je, za razliku od savremenih lekova, usmerena na lečenje uzroka koji su doveli do neke bolesti, a ne posledica.
11. AROMATERAPIJA
Efekti prirodnih biljnih ulja otkriveni su još pre 6.000 godina, prvi zapisi o tome nađeni su u egipatskim hramovima. Načini primene su mnogobrojni, od lokalnih i opštih kupki u kućnim uslovima, aroma-lampi i mirišljavih sveća, inhalacija, do aroma-masaža individualno odabranim uljima prema osobi i problemu na koji želimo da utičemo, a sve sa ciljem da se klijent opusti kako fizički, tako i psihički. Eteričnim uljima se pojačava delovanje masaže, akupresure i bioenergije. Neophodno je da budu visoko kvalitetna, čista biljna bez hemijskih dodataka (na papiru ne ostavljaju mastan trag, veoma su isparljiva, uglavnom su lakša od vode) jer veoma brzo prodiru u krvotok i dalje se prenose po čitavom organizmu. Ova ulja imaju antibakterijska, antimikrobna i antivirusna svojstva. Svako ulje ima višestruko dejstvo.
12. APITERAPIJA
Naziv potiče od latinske reči apis - pčela, i predstavlja primenu pčelinjih proizvoda meda, cvetnog praha, propolisa, u cilju očuvanja čovekovog zdravlja tako i u cilju lečenja za koje se koriste med, cvetni prah, propolis, matični mleč, pčelinji otrov i vosak. Primena pčelinjih proizvoda u preventivne i terapijske svrhe datira od vremena od kada postoji čovek. Sačuvani dokumenti drevnih civilizacija Egipta, Grčke, Rima upućuju na to da je čovek još tada cenio lekovita svojstva meda. Istraživanja pokazuju da svakodnevno korišćenje meda u dozi od jedne kašičice na dan obezbeđuje niz korisnih efekata na ljudsko zdravlje. Mogu ga koristiti deca od navršene prve godine, trudnice i dojilje, stariji...
13. ČI GONG, JOGA, TAI ČI
Tai či i či gong su discipline nalik jogi koje se popularno nazivaju meditacija u pokretu. Cilj vežbi je da se očvrsne telo i poboljša protok energije kroz meridijane tela. Ali, tako se tumači na Zapadu. Kod Kineza to je jednostavno praksa osvajanja lične moći i kontrole nad sobom i drugima. Praksa vežbanja je povezana sa kineskom filozofijom jina i janga, te transformacije pet elemenata, uz niz pokreta koji simbolišu pokrete životinja. Za razliku od tai čija, koji je više borilačka veština, či gong je više tehnika meditacije. Joga je nauka o telu, umu i duhu. Fizički deo joge sastoji se iz asana - vežbi i položaja koji razvijaju telo i pranajama - vežbi disanja. Mentalni razvoj u jogi postiže se kroz vežbe disanja, vežbe koncentracije i meditaciju.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com