LOS ANĐELES - Da li je neverstvo oprostiv greh? Može li se i kako sačuvati brak ili trajna emotivna veza? Postoji li lek da se prebrodi lična kriza koja nastupa kad se jedan partner uveri u neverstvo drugoga? Ako je suditi po rezultatima jednog opsežnog istraživanja, 90 odsto anketiranih žena i muškaraca u SAD tvrde da je neverstvo "grešno i pogrešno" ali, u isto vreme, 20 odsto anketiranih muškaraca i 17 odsto žena priznaje da "vara supružnika".
Uzimajući u obzir podatke iz ovog najnovijeg istraživanja, psihijatar i seks terapeut, doktor Laura Berman iz Kliničkog centra u Los Anđelesu ukazuje da preljuba razara porodice u SAD, dok je ciklus osećaja lične sramote, samooptuživanja, izneverenog poverenja i gneva vrlo teško razbiti.
- Radimo sa brojnim parovima koji nameravaju da ostanu zajedno čak i posle neverstva jednog od njih. A pod uslovom da na vreme zatraže pomoć i suoče se sa različitim elementima koji su doveli do neverstva, postoji realna nada za ozdravljenje odnosa - tvrdi dr Berman.
Ukoliko se par koji prolazi kroz period "postneverstva" odluči za stručnu pomoć, ne sme očekivati da će "razbijeni krčag brzo biti slepljen". Preljuba dramatično utiče na same temelje uzajamnog poverenja i odanost partnera, na osećaj iskrenosti, sigurnosti i intimnosti. Parove, tvrde terapeuti, treba ohrabriti da izvesno vreme na terapeutske seanse dolaze bar jednom nedeljno.
Takođe, kao deo terapije parovima se savetuje da potpišu takozvani ugovor o neverstvu, u kome će se partner koji je počinio neverstvo "svečano obavezati da neverstvo neće ponoviti i da će prekinuti svaku vezu s osobom s kojom je počinjena preljuba".
Jedna terapeutska tehnika, koja se pokazala korisnom, sastoji se u obavezi nevernog partnera da redovno dokazuje prevarenom partneru da zaista više ne održava bilo kakav kontakt s trećom osobom, kao i da prevarenog partnera obavesti o svakom njenom pokušaju da s njom ili s njim stupi u kontakt. To pomaže da se obnovi poverenje u odnos, a pri tom je za obnavljanje poverenja izuzetno važno da prevareni partner do detalja zna dnevne obaveze i raspored nevernog partnera, kako bi se izbegla sumnja u - "vreme nepokriveno rasporedom".
Prevarena osoba najčešće je opsednuta mislima o izdaji. Ona ili on će dugo razmišljati o periodu kad je partner imao ljubavnu aferu, o lažima kojima je prikrivano neverstvo, a neretko i vizualizovati detalje seksualnog odnosa nevernog partnera.
Osećaj depresije, odsustvo osećanja sopstvene vrednosti i snažan gnev prema nevernom partneru najčešće prate krizu. Zato je, tvrde terapeuti, za žrtvu prevare izuzetno važno da "otvori ventile" za gnev, i to u kontrolisano kratko vreme.
I dok možda postoji dovoljno kajanja zbog njenog ili njegovog ponašanja, postaje ipak vrlo teško za nevernu osobu da se "vrati" u okvire braka i prođe kroz svojevrsnu katarzu - ako joj se stalno nabija na nos preljuba i grešno ponašanje.
Terapeuti, podseća doktorka Berman, često savetuju parovima da svakog dana odvoje bar 10 minuta za "ventiliranje". Tada žrtva, dakle prevareni partner, može urlati, vrištati, odapinjati strele mržnje na nevernog partnera - ali samo kratko vreme.
Takođe, prevaren bračni partner treba da postavlja pitanja o neverstvu, a onaj drugi da otvoreno odgovara, ali je izuzetno važno da "grešna strana" po svaku cenu izbegava detaljne odgovore o seksu sa drugom osobom - ma koliko prevarena strana na njima insistirala. Eventualna priča o detaljima vanbračnih "nestašluka" samo otežava stvaranje atmosfere obnovljenog poverenja.
Kad terapeut, ali i laik, sretne par posle preljube, odmah postaje jasno da neverstvo nije bilo samo - traganje za "golim seksom na brzaka". Takođe je dokazano da bračni partner koji je počinio preljubu najčešće ne oseća grižu savesti, ali i da partner/ka/-žrtva smatra da ni na koji način ni u čemu nije pogrešila. Pri tom, gotovo po pravilu, ni jedan od partnera ne želi da prihvati odgovornost za bračni brodolom.
Ali da bi bio započet proces "lečenja" i "ozdravljivanja", terapeuti traže od oba partnera da do detalja istraže sopstveno ponašanje koje je, možda, "inspirisalo" preljubu. Ponekad je ona posledica gubljenja samopoštovanja i samopouzdanja ili je simptom ulaska u "krizu srednjeg doba", kada preljubnik ili preljubnica preispituju detalje dotadašnjeg života - uključujući posao, karijeru, brak i celokupno mesto u društvu.
Ponekad, takođe, postoji poprodična tradicija i istorija preljubništva, pri čemu se objašnjava da je "preljuba zapravo naučeno ponašanje, koje nije sankcionisano već je često ohrabrivano". A kad se jednom raščiste i razjasne problemi koje svako od partnera donosi za "pregovarački sto", može se, uz pomoć terapeuta, početi sopstveno, ali i preispitivanje dotadašnjih odnosa.
Opraštanje neverstva je proces kroz koji se teško i mučno prolazi, kako individualno tako i udvoje, ali on nikada ne donosi toliki stepen olakšanja da bi brak bio isti kao pre preljube. Neverstvo iz osnova menja život oba partnera, ali kad jednom uspešno preispitaju sebe i partnera, kao i kvalitet odnosa pre neverstva, brak ipak može biti spasen.
(FoNet)