"Slutnja" (Premonition), reditelja Menana Japoa, film premijerno prikazan u popodnevnom terminu šestog dana "L’ Oreal Paris Sinemanije" mogao je da vas uspava i pouči da se sudbina ne može izbeći, kao i da su najgori pretenciozni reditelji.
Ali, redom. Sandra Bulok je prosečna žena u dosadnom braku, sa dvoje male dece i mužem koji nikada nije tu. U jednom danu život joj se menja - policajac na vratima saopštava joj da je muž poginuo u saobraćajnoj nesreći. Sledećeg dana, ona se budi, a muž doručkuje u kuhinji i gleda TV. Dan posle toga, buđenje - muž je opet mrtav. Nije halucinacija, nije droga, nije san - reč je o ispremeštanim vremenskim planovima. Odnosno, u toj nedelji Sandra sahranjuje muža, ludi, ćerka se poseče na staklo, mrtva ptica je u dvorištu, muž ima potencijalnu ljubavnicu... a dani su ispretumbani.
Odnosno, Sandra se probudi i ne zna koji je dan, šta je bilo, šta se već dogodilo, šta sve to znači. Ali, srećom, film odmiče dalje, pa se kockice polako sklapaju, sve dobija na ubrzanju i neki smisao počinje da se nazire. U prvom delu filma samo se ponešto naslućuje, što je prilično teško kada je stalno u krupnom kadru glavna glumica čiji dijapazon glumačkih ekspresija čine tri izraza lica - patnja- zabrinutost- izgubljenost.
Dijalozi su bledi, likovima fali motivacija - na dušu scenaristi. Reditelj, nepoznat autor dva potpuno nepoznata filma (izvor- sajt IMDB) je, primećuje se, gledao i Hičkoka i "Zonu sumraka". Džaba. Sve je sporo i nategnuto, a muzika je previše prisutna u svim "napetim" scenama - da stvori dodatnu dramsku tenziju.
Sandra posećuje i psihijatra i sveštenika, pokušava da spase brak, muža, sebe, otkriva duboke istine o životu. Kao, na primer, onu da je bolje biti aktivan učesnik nego pasivan posmatrač ili onu, kontradiktornu, da se od sudbine ne može pobeći, ali da je čovek voljno biće koje ponešto kreira u svom životu. A natprirodno postoji. A postoje i sile veće od čoveka. Uh.
Slažući kockice, zahvaljujući scenaristi koji dane kobne nedelje vraća unazad, glavna junakinja uspeva da ponešto izmeni u svom životu. Ali ne uspeva da spase muža od nesreće.
Sandra Bulok je, čini se, dostigla svoj zenit i uglavnom igra u prosečnim ostvarenjima, poput ovih (drama-triler-psiho-misterija) koja mogu da se odgledaju i koja se brzo zaboravljaju. Ništa posebno vas ne može dotaći u ovom filmu - ni na emotivnom, ni na kognitivnom, ni na vizuelnom planu.
Osim ako vas ne dotakne ključna poruka filma, iskonska mudrost poentirana na kraju - da je svaki dan šansa za novo čudo.
Jelena Jovanović