Iako Marijanu Mićić javnost poznaje kao popularno TV lice, aktuelna serija "Tate" karijeru ove glumice stavlja pod reflektor njene primarne profesije, što nam daje prostora da se, kroz ovaj intervju, odmaknemo od uspešnih televizijskih angažmana i saznamo nešto više o radu na ovoj seriji i Marijaninom doživljaju glume kao svog životnog opredeljenja.
Voditeljski posao joj je doneo veliko iskustvo koje primenjuje i u ulogama koje igra, dok svoj privatni život medijski ne eksponira, jer smatra da su neke druge stvari mnogo značajnije.
Šta je najviše doprinelo da se gledaoci, posle samo nekoliko epizoda, vežu za seriju “Tate” i samim tim ona postane jedna od trenutno najgledanijih?
- Kad god počinjete rad na nekom projektu vaše želje su da bude uspešan i da ga publika prihvati. Radite najbolje i nadate se najboljem. "Tate" su osveženje, pre svega žanrovski. Toliko igranog programa je u ovom trenutku ponuđeno publici tako da borba nije laka, ali mislim da su "Tate" pronašle put do većine gledalaca jer je to, pre svega, porodična serija bez velikih problema, bez nasilja i krvi. Slušam komentare ljudi u mojoj okolini i uglavnom kažu da jedva čekaju svaku novu epizodu, jer se rasterete i nasmeju.
Šta vas je privuklo ulozi Gorice i na koji način ste je doživeli i razumeli, ne bi li je, iz epizode u epizodu, učinili još zanimljivijom?
- Crta koja mi se najviše dopala kod Gorice je njena infantilnost. To nam je zajednička karakteristika. S druge strane, površna je, neobrazovana, pomalo kičastog stila, što je suprotno od mene, pa mi je tim više zabavna za igranje. Možda će publika u nekim momentima pomisliti da je samoživa, da ne voli decu iz Markovog prvog braka i da je interesuje samo novac, ali verujem da će na kraju shvatiti da nije tako i da se neke od reakcija dešavaju baš zbog njene infantilnosti. Kada joj, kao detetu, lepo objasnite i pružite mnogo ljubavi, ona shvata situaciju.
Čini se da vam je slična i u neposrednosti, oštrini, direktnosti, duhovitosti, ironiji. Šta ste joj, osim toga, i pomenute infantilnosti od sebe poklonili?
- Sve te osobine su u svakom od nas, samo je pitanje kada ih, da li ih i koliko koristimo. Tačno je da su nam to zajedničke osobine, možda bih još dodala i žensku lukavost, nežnost i zavodljivost.
U ovoj seriji nema tendencioznog humora, niko ne igra sa namerom da zasmeje gledaoce, niti prelazi u sferu karikiranja. Kako pronalazite meru?
- Mislim da svako od nas igra realizam vrlo ozbiljno, ali pošto su likovi koje igramo svuda oko nas, kao i situacije, onda je neminovno da na kraju zasmejemo gledaoce. Gorica je sama po sebi u najmanju ruku čudna pojava, pođimo samo od garderobe, ali svako od nas ima u okruženju neku Goricu. Kada pričam o sebi, nikada ne polazim od toga da nešto mora da bude smešno, jer mislim da je to pogrešan put. Gluma je kolektivni rad, a ja imam sreću da radim sa talentovanim ljudima koji mi uvek pomognu kada je u pitanju mera.
Glumačka podela je veoma interesantna. Iste ekipe glumaca često igraju u mnogim projektima, a „Tate“ su, u tom smislu, osveženje. Koliko je i to uticalo na veliku gledanost?
- Čitala sam scenario dok još nisam znala ko je u glavnoj glumačkoj podeli i nakon prvog snimajućeg dana sam pomislila da bi svaka druga podela bila pogrešna. Prvenstveno mislim na četiri glavna junaka. Podela je zaista pola posla, mada ne mogu poreći i da su njih četvorica izvanredni glumci. Dobra energija cele ekipe na setu, divni partneri, talentovani glumci i mnogo smeha su siguran put do uspeha.
Koji "tata" vam je najzanimljiviji, najinspirativniji i najautentičniji u seriji?
- Sva četvorica su toliko posebni, toliko tačni i autentični da bi, kada bi u psihologiji postojala podela na četiri tipa muškaraca to bili Marko, Petar, Toma i Vlada.
Iako "Tate" žanrovski jesu komedija, osnov serije čine iskrene emocije i vrlo delikatni porodični odnosi? Koja poruka je, u tom smislu, najvažnija?
- Ima dosta dramskih momenata, što je takođe važno za publiku. Pogotovo je tema očevi i deca specifična, jer najčešće odnos sa decom pratimo kroz vezu sa majkom i zbog toga mi je posebno drago što se očevi pronalaze u mnogim situacijama i što ih serija podstiče da razmišljaju o svojim porodicama, suprugama, deci, prijateljima. Za ovo kratko vreme emitovanja već su mi pisali ljudi sa komentarima da su ih neke scene rasplakale. Tako da, pored zabave ima i emotivnih trenutaka.
Da li je gluma, zbog uspešnog voditeljskog posla, malo zapostavljena u vašem životu, i imate li u planu da joj se više posvetite kao primarnoj profesiji?
- Iskreno da vam kažem, ni ovih sedamnaest godina nisam ništa planirala, jednostavno se dešavalo. Iz projekta u projekat, bez većih ili gotovo nikakvih pauza. Nije bila moja želja, ni odluka da se glumom bavim manje. U Srbiji su ljudi, čini mi se, dosta strogi po tom pitanju, jer često čujem ne nju ili njega za ulogu, on je voditelj. Zbog toga je gluma sigurno trpela, jer su me ljudi upoznali i upamtili kao voditeljku. Ali, ja sve vreme radim, samo sam u sezoni 2017. / 18. imala čak pet pozorišnih premijera. Mislim da mi se u životu sve dešava tačno kada treba ili je to samo moj ružičasti pogled na svet.
Kako sa ove vremenske distance gledate na iskustvo u "Pinkovim zvezdicama", šta vam je ono donelo, posebno kada je u pitanju rad sa decom, i da li postoji mogućnost da se ta emisija vrati na male ekrane?
- Petogodišnje iskustvo u "Pinkovim zvezdicama" mi je od neprocenjivog značaja, bez obzira na to što sam, pre toga, dvanaest godina bila na televiziji. Sama emisija, a posebno takmičari su me oplemenili u svakom smislu, i profesionalno i privatno. Dobila sam jednu smirenu i blagu crtu u poslu. Znala sam da su mi partneri na sceni surovo iskreni, što je svakako vrlina, ali to nije nimalo lako. Rad sa decom je težak, ali u isto vreme i najlepši. Naučila sam da se smejem bez nekog posebnog razloga, ali i da zaplačem na njihov talenat. Zdrava i čista atmosfera i energija prenele su se i na publiku koja ih je obožavala. Mislila sam da su mali za karijere, ali su me čak i najmlađi demantovali. Oni rade, snimaju divne stvari, predstavljaju nas na dečjim Evrovizijama. Želim im da traju dugo i da nikada ne odustaju. Nadam se novoj sezoni emisije i najiskrenije joj se radujem.
Stekli ste popularnost, ali se čini da se niste promenili. Vaša neposrednost i otvorenost su očigledne. Šta je uslovilo da na njih ništa ne utiče?
- Mislim da je osnov svega toga porodica i kućno vaspitanje. Odrastanje, obrazovanje , zdravo okruženje i jasno određeni životni prioriteti me danas čine ovakvom kakva jesam.
Koliko vam je u tome da ostanete svoji pomoglo i to što niste deo javnog života i postavljate jasne granice kada je medijsko eksponiranje u pitanju?
- O tome ne razmišljam. Nisam veliki ljubitelj davanja intervjua i odlaženja na gradske događaje. Jednostavno, nije mi zabavno. Želim da radim samo ono što mi prija, jer život je ono što nam se stvarno dešava, a ne tih sat vremena slikanja. Volim svoj posao najviše na svetu, ali ne uvek i sve ono što ide uz njega. Prošao je taj tabloidni period i mogu vam reći da je ovako mnogo lepše.
Šta vam donosi radost, osmeh, pozitivnu energiju kojom gotovo uvek zračite?
- Mislim da je to pogled na svet. Verujem da je sve u nama i našim glavama. I sreća i tuga, i usamljenost i bol, i nepravda i energija, bukvalno sve. Biram da budem takva. Daleko od toga da ponekad nisam tužna, nervozna, usamljena ali i to su sve moji izbori, često vrlo svesni. Da, biram da patim, jer patnja udvostručuje sreću. Kada shvatite život ne na pravi način, jer to ne postoji, nego na vaš pravi način, tada će vam on biti lep, lak i nasmejan sa svim suzama i tugama koje nosi. Svi imamo teške momente, ali smo često i besni, nesvesni koliko imamo, mislimo samo na ono što nemamo, sebični smo. Ne dozvoljavam sebi da dugo u meni borave loši momenti. Ima ih, tu su, poznajem ih vrlo dobro i znam da su prolazni.
Šta smatrate svojim najvećim uspehom u profesiji, a šta u privatnom životu?
- Što se posla tiče, mislim da je to neprekidni rad tokom kog se nisam potrošila, imam snage i volje kao na početku i radujem se svakom novom izazovu. Jako je važno da u životu izaberete posao koji volite i nećete morati da radite ni jedan dan do kraja života, rekao je davno Duško Radović. Privatno, smatram uspehom što sam ispravan čovek u svakom smislu i zauvek sam zahvalna svojim roditeljima koji su u mene to usadili.
Izvor: Novosti.rs
Foto: micicmarijana/Instagram