Pandemija koronairusa širom sveta izaziva i globalnu nesigurnost i strah, i sasvim je prirodno da osećate brigu, neizvenost, pa i stres. Sve to može biti put u paniku, a panika nikako nije dobra u ovakvim trenucima. Iako većina ljudi nije imala iskustva sa napadima panike, samo ljudi koji ih često doživljavaju znaju kakvo to strašno iskustvo može biti.
Napad panike nije samo jak osećaj anksioznosti, već eksplozija strahova sa najgorim scenarijima koje mozak može emitovati. Kako da se racionalno ponašamo u trenucima kada lako možemo ući u paniku.
Sa kakvim se sve to strahovima mi danas suočavamo?
- Suočavamo se sa prirodnim i normalnim strahovima, i sjedne strane strah je i dobar, zato što ćemo onda obratiti više pažnju na to kako se ponašamo, da ne dovodimo sebe i druge u opasnost. Ali strah može da bude i problematičan, kada postane izrazito jak. I anksioznost je normalana. Ako to budemo potiskivali i pravili se da se ništa ne dešava,onda dovodimo sebe u rizika da se izlažemo nekim opasnim radnjama, a onda su ljudi skloni da se smeju tome, da prave šale i to je jedan izduvni ventil. Moramo se suočiti stim da je sada stvarno vanredna situacija i strah postaje nekoristan kada jako dugo traje i kada preraste u paniku - istakla je psihoterapeutkinja, Biljana Ćulafić, gostujući u Jutarnjem programu RTS.
Gde je granica između straha i panike?
- Velika je razlika između normalnog straha i realne opsasnosti i za razliku od gripa, ovo je virus koji je strah od nepoznatog. Fokus je usmeren na aktuelna dešavanja, dovoljno je pola sata vesti na relevantnoj televiziji - kao što je RTS.
Gde je prava mera između panike i opreza?
- Prestrašeni ljudi gledaju da nekako steknu kontrolu nad životom, kupujući namirnice. Panika može da izazove najgore u ljudima, agresivnost.
Kako tome stati na put?
- Ogrničiti vreme priče, ne posmatrati slike praznih rafova, znači da se zapitamo da li smo u opasnosti, kada smo kod kuće. Kakve su ti misli, takav ti je život, rekao je Marko Aurelije. Ako ste u stresu, pada vam imunitet - rekla je doktorka.
Kako iskoristiti vreme provedeno kod kuće?
- Šta nas raduje u životu. Možemo da se podsetimo koji su naši resursi, da razgovaramo sa pozitivnim ljudima. Ovde je reč o strahu od smrti, koji je predimenzioniran iako je prirodan. Živimo u ubrzanom svetu, pa je ovo prilika da budemo sami sa sobom - istakla je doktorka.
Kako deci objasniti da budu oprezni?
- Sa decom treba biti iskren i reći im njihovim jezikom. Deca na ovu situaciju, jako reaguju, retko su depresivna, postaju ponekad hiperaktivna - zaključila je psihološkinja Biljana Ćulafić.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pixabay.com