PREVENTIVNA DISTANCA: Ko su emotivno nedostupni partneri i kako funkcionišu u vezama?

Pomislili ste da ste pronašli srodnu dušu, idealnu polovinu za ceo život, ali ste shvatili da delite svakodnevicu sa osobom koja je daleka, strana, nepristupačna... Ne možete da doprete do partnera, škrt je na emocijama i rečima, ne znate šta misli i oseća. Svaki pokušaj da mu se prbližite, stvara još veći zid između vas. Šta karakteriše emotivno nedostupnog partnera i kako ga prepoznati?

Psiholog Jelena Branković smatra da takve osobe često umanjuju važnost i značaj i svojih i tuđih osećanja. Sklone su površnijim odnosima, izbegavaju duge i stabilne partnerske relacije. Često imaju i više paralelnih veza ili one na daljinu.

- Takve osobe negiraju ili minimiziraju postojanje svojih osećanja, ne žele o njima da govore, da ih dele sa drugima ili da se time bave na bilo koji način - kaže za "Život plus" Jelena Branković.

- Za tuđa osećanja često kažu: "Neopravdano se ljutiš", "to nije razlog za brigu", "nemoj da plačeš" ili slično. Na taj način se blokira razmena na emocionalnom nivou i šalje poruka o psihološkoj zabrani na određena osećanja. Često bilo kakvu emocionalnu razmenu doživljavaju nametljivo i ugrožavajuće. Ukoliko je reč o neprijatnim osećanjima napuštaju razgovor ili prekidaju komunikaciju, a kada su ona prijatna, karakterišu ih kao previše dramatična i slično. Kada su uznemireni imaju potrebu da se osame, pre nego da problem podele sa partnerom.

Osim psiholoških i emotivnih granica, takve osobe su sklone postavljanju i fizičkih granica, naglašava naša sagovornica. Imaju jasan stav o ličnoj privatnosti, često ne žele da upoznaju partnera sa svojom porodicom i prijateljima (i obrnuto), tajanstveni su u vezi s prethodnim životom, odbijaju javnu povezanost sa partnerom (na primer na društvenim mrežama) ili javno prihvatanje statusa dečka ili devojke. Šta se krije iza takvog stava?

- Način na koji neko ulazi u vezu i održava bliske odnose u odraslom dobu povezan je sa njegovim ranim ili prethodnim iskustvima - kaže psiholog.

- Emocionalni odgovor u partnerskim odnosima oblikuje se odnosima sa važnim figurama tokom odrastanja. Ukoliko su te osobe bile hladne, nedostupne, na distanci ili nisu odgovarale na emotivne potrebe deteta, ono će odrasti sa životnom filozofijom da je neophodno da se unapred zaštiti od bliskih odnosa emocionalnom distancom i nedostupnošću. Tako se dolazi do "prevencije" ponavljanja bolnih iskustava. Kreiranje takvog "odbrambenog" stava često ih vodi u manje kvalitetne relacije iz kojih izlaze potvrđujući svoja uverenje da je bliskost "zaista bila opasna".

Razvijanje strategije

Ponekad emotivno nepristupačne osobe razvijaju ovakve "strategije" kao reakciju na prethodne partnerske veze i brakove, a ne samo na osnovu iskustava stečenih u porodici iz koje potiču. Najvažnija su rana iskustva koja se kasnije kroz vršnjačke odnose, prijateljstva, drugarstva i simpatije, često potvrđuju i vode ljude u učvršćivanje obrasca vezivanja.

Da li je moguće promeniti takvu osobu, kako srušiti zid i ostvariti veću bliskost? Budući da su obrasci emocionalne nedostupnosti stečeni u odnosima, za učenje drugačijeg ponašanja, odnosi takođe mogu biti "lekoviti".

- Ukoliko osoba želi da pruži partneru doslednije, prihvatljivije i nežnije iskustvo, postoji mogućnost da će i sama biti spremnija da usvaja drugačije veštine od distanciranja. Da bi se to dogodilo, neophodno je prihvatiti partnera sa već usvojenim obrascem, izaći u susret njegovoj potrebi za autonomijom i nezavisnošću, ne pritiskati ga da deli emocionalna iskustva. Mada izgleda čudno i paradoksalno, ovakav pristup predstavlja mnogo sigurnije okruženje u kome on može da odluči koliko će se emocionalno uključiti. Potrebno je obezbediti ovakva, prihvatajuća ponašanja u kontinuitetu kako bi emocionalno nedostupan partner stekao poverenje, čime bi se dugoročno obezebedilo više emocionalne razmene, korak po korak. Takođe je važno razumevanje porekla partnerove emocionalne distance. Ako se to shvati kao izbegavanje ponavljanja bolnih iskustava jer su motivisana strahom, a ne kao namera da povrede partnera, veća je verovatnoća da će emotivno nedostupan partner moći da prihvati bliskost koja mu se nudi.

Kako emotivna nedostupnost utiče na vezu ili brak? Da li može da dovede do raskida ili razvoda? Da bi odnos opstao, neophodno je pokazati razumevanje za načine emocionalnog funkcionisanja partnera, smatra psiholog.

- Način na koji se partneri međusobno adaptiraju na obrasce bliskosti može biti manje ili više funkcionalan. Ako je partner emocionalno distanciran, to ne znači nužno prekid veze ili razvod. Međutim ako se drugi partner adaptira tako što njegovu nedostupnost doživljava kao uvredu i zanemarivanje, a zatim insistira da se stvari odigravaju drugačije, oni rizikuju da razviju međusobni obrazac izbegavanje/distanciranje - proganjanje/napadanje koji je izuzetno nefunkcionalan. Bliski emotivni odnosi su sastavni i obogaćujući element ljudskog postojanja i značajan teren za mogućnost ličnog rasta i razvoja. Obrasci emotivnog povezivanja nisu dati, niti uklesani u kamenu, ali kroz ostvarivanje odnosa u kome razvijamo zdravu vezanost i kroz psihoterapiju, sigurno možemo da ih unapredimo.

Na pitanje da li su takve osobe egocentrične i bez empatije, ona kaže:

- Ne moraju da budu egocentrične, niti bez empatije, jer emocionalna distanciranost nužno ne spada u domen psihopatologije. Takve osobe takođe žele da vole i budu voljene, da pripadaju i budu bliske. Teže tome da se povežu i uđu u veze, ali ih uverenja često u tome blokiraju i kreiraju barijere. Nedostatak bliskih iskustava u međusobnoj emocionalnoj razmeni, uzajamnoj brizi i pažnji često ih čini "neveštim" da u vezama funkcionišu na takav način. Taj neuspeh može dodatno da ih uznemiri, često traže drugi izlaz, okreću se prijateljima, zabavi, poslu, ulaze u nove veze, ili se odluče na samoću i povučenost i tako samo održavaju emocionalnu distancu i nedostupnost.

Izvor: Novosti - Život plus
Foto: Ilustracija/Unsplash.com

bračni partnerbrakemocijeemotivni partneremotivno nedostupniljubavpartnerpreventivna distancarazvod