Uprkos tome što je možda bolje koristiti bankomat nego stajati u redu za šalter ili samouslužnu kasu umesto čekati na red sa potencijalnim nosiocima virusa, sve te površine koje dodiruje na desetine ljudi dnevno pravi su rasadnici mikroorganizama.
Koronavirus napada pluća i disajne puteve. Simptomi bolesti Kovid-19 su kašalj, groznica, visoka temperatura, kratak dah, a komplikacije mogu dovesti i do smrti.
U pitanju je potpuno nov virus i stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da tvrde ni kako se on prenosi sa čoveka na čoveka, ali se pretpostavlja da se, poput drugih koronavirusa, kroz populaciju kreće kapljičnim putem - kada se osoba nađe u blizini zaraženog koji kija ili kašlje.
Svetska zdravstvana organizacija preporučila je pokrivanje usta i nosa maramicom pri kijanju i kašljanju, te učestalije pranje ruku. Među preporukama stručnjaka je i izbegavanje dodirivanja lica jer na taj način virus, ukoliko se nađe na rukama, može dospeti u oko, nos ili usta.
Vreba li opasnost sa interaktivnih ekrana?
Pitanje koje se nameće je koliko su opasne površine poput elektronskih vagi sa ekranom osetljivim na dodir u prodavnicama, samouslužne kase, naručivanje hrane u nekim restoranima, dugmići u liftovima, bankomati, kreditne kartice...
Profesor Vilijam Kevil sa Univerziteta u Sautemptonu upozorava da treba biti veoma pažljiv sa mobilnim telefonima – kada operete ruke, nemojte koristiti telefon dok ga ne očistite. Ipak, kako kaže Kevil, rizik nije tako visok jer taj uređaj koristiti samo vlasnik.
S druge strane, na ekranima za javnu upotrebu koje koriste desetine, pa i stotine ljudi između dva čišćenja, može ostati virus nakon što je zaražena osoba koristila. Na taj način, čak i više dana korisnici mogu "uspešno" preuzimati virus dodirujući ekran.
Epidemiološkinja zaraznih bolesti, dr Tara Smit sa Državnog univerziteta u Kentu ističe da je u pitanju odlično mesto za nagomilavanje bakterija i virusa zbog činjenice da postoji veliki broj ljudi koji dodiruje javne ekrane iz dana u dan.
- Zdrave osobe onda samo uzmu mikroorganizme sa takvih površina - objasnila je dr Smit i istakla da bi higijena tih površina morala da bude podignuta na viši nivo, te predložila da postoje maramice za korisnike.
Međutim, dok se to ne bude desilo, da li je pametnije odustati od upotrebe tih uređaja, to jest dodirivati što je manje moguće predmete van kuće?
Viši istraživač Univerziteta u Sautemptonu, Majkl Hed kaže da izbegavanje nije nužno najbolje rešenje:
- Ekrani osetljivi na dodir su na toliko mnogo mesta i teško je izbeći koristiti ih. Više laboratorijskih istraživanja pokazalo je da je teorijski moguće da virusi mogu da budu na takvim površinama. Najpraktičniji savet koji možemo dati ljudima je da temeljno operu ruke nekoliko puta dnevno i na taj način smanje rizik od prenosa infekcije.
Treba li ekrane čistiti vlažnim maramicama?
Svoje mobilne telefone van kuće dezinfikujemo vlažnim maramicama. Međutim, ukoliko nismo u mogućnosti da nakon dodirivanja nekog od javnih ekrana operemo ruke, da li da ga prebrišemo pre upotrebe?
Majkl Hed smatra da to nije dobra ideja.
- Nije preporučljivo koristiti maramice za brisanje takvih ekrana. Nećemo dovoljno dezinfikovati ekran, a možemo ga i oštetiti na taj način - istakao je Hed i još jednom nas uputio na pranje ruku (minimum 20 sekundi!) toplom vodom i sapunom.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pixabay.com