Neki su nervozni, neki napeti, neke hvata i panika, a ima i onih koji su upali u letargiju i mrzovolju, bez odgovora kako da iz nje izađu. Ove specifične vrste stresa doneli su virus korona i višenedeljna izolacija, koja poprilično brusi nerve. Bez obzira na primenu različitih načina savlađivanja nametnute izolovanosti, ne uspeva svima da se spontano opuste.
S obzirom na to da je stres psihološka pojava, kao takav utiče na zdravlje organizma. Međutim, pravilnim odabirom namirnica i planskim uvođenjem reda u ishranu može da se ublaži, ističu nutricionisti.
- Vrlo bitna stvar je da isplanirate šta ćete pojesti narednih dana. Tako olakšavate sebi kupovinu, ali i način pripreme hrane. Prilikom odabira treba imati na umu da određene namirnice povećavaju nivo hormona serotonina koji utiče na smirenje mozga. Neke druge namirnice, opet, mogu da utiču na smanjenje nivoa kortizola i adrenalina, hormona čiji se nivo povećava sa rastućim nivoom stresa - objašnjava viši dijetetičar nutricionista Jasmina Ristivojević.
Povećanje serotonina podstiču svi ugljeni hidrati. Međutim, za njegovo balansirano doziranje treba birati namirnice od složenih ugljenih hidrata koje se duže vare i polako ulaze u svaki delić organizma. Tu neophodnu snagu i polet daju pasta, pecivo, krompir i pirinač. Njihovi ugljeni hidrati se pretvaraju u šećere, snabdevajući organizam energijom tokom dužeg vremenskog perioda u toku dana.
Sagovornica naglašava i da je bitno da se unose namirnice bogate magnezijumom. Nedostatak ovog minerala protiv stresa nadoknađuje se konzumiranjem spanaća, brokolija, tunjevine, banana ili orašastih plodova, kao što su orah, badem, lešnik... Naravno, mir i opuštenost se postižu i konzumiranjem pomorandže, limuna, mandarine, nara, kivija. Ovo voće utiče na spuštanje stresogenog hormona kortizola.
I deficit selena dovodi do ispoljavanja anksioznosti, depresije, ali i zamora. Da biste ga nadomestili jedite brazilski orah ili obrok od morskih plodova, brokolija, pečuraka, luka, pšeničnih klica, kao i proizvoda u kojima je sačuvano celo zrno žitarice. Promena raspoloženja i smirivanje organizma postiže se i konzumiranjem ribe, bogate masnim kiselinama omega-3.
- Važna aminokiselina tirozin koja nam ubrizgava "hormon energije" adrenalin, neophodan za motivaciju i fizičku aktivnost, nalazi se u pilećem i ćurećem mesu. Gvožđe, bez koga smo, inače, depresivni, nalazi se u crvenom mesu i spanaću. Što se tiče spanaća, da bi se pravilno iskoristio u organizmu, treba ga pripremati na mleku, a nikako sa jajima. U uklanjanju stresa i smirivanju organizma u velikoj meri pomaže sirovo hrskavo povrće. Jednostavno ga treba iseckati na komadiće i jesti umesto grickalica - savetuje Ristivojević.
Ukoliko je dan ispunjen anksioznošću i promenama raspoloženja uzrokovanim stresom, treba se vratiti u detinjstvo, i pred spavanje popiti šolju toplog mleka. Kalcijum će odagnati ovo sumorno stanje i pomoći da se lakše utone u san, a samim tim i smiri celokupni organizam.
- Ako možete da podnesete, slobodno jedite ljute papričice, jer kapsaicin podstiče mozak da proizvodi hormon sreće, endorfin. Isti efekat postiže i čokolada, čiji ugljeni hidrati u obliku šećera vrlo brzo dospevaju u mozak, hraneći ga. Čokolada sadrži i kofein, stimulans koji nam povremeno daje osetno više energije, ali i gvožđe, cink, kalcijum, magnezijum. Međutim, sa čokoladom ne treba preterivati. U njoj uživajte vodeći se onom narodnom: "Prestanite da jedete kada vam je najslađe". Raspoloženje popravlja i sladoled. Njegovi šećeri hrane moždane sive ćelije, ali i ovde je neophodan oprez. Ukoliko preterujete, posledica će biti višak kilograma, a kod pojedinaca i dijabetes. Nije neuobičajena ni pojava da se posle unošenja "brzih šećera", ubrzo vraća i osećaj gladi. U ishrani se, kada god je to moguće, savetuje i zamena šećera medom. Med sadrži brzo resorbujuće šećere fruktozu i glukozu, ali i mineralne materije koje imaju laksativno dejstvo, kao što su kalijum, fosfor i gvožđe - ističe Jasmina Ristivojević.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Unsplash.com