Uprkos izraženoj apresijaciji dinara u prethodnom periodu, privrednici očekuju dobru prodaju na stranom tržištu
Ako je suditi prema redovnoj, ovog puta oktobarskoj anketi Konjunkturnog barometra beogradskog Ekonomskog instituta, privrednici, i to iz oba svojinska sektora, s umerenim optimizmom čekaju sam finiš ove godine, a neposredan "krivac" za to je i činjenica da su s ovim mesecom, posle dužeg vremena, inflaciona očekivanja napokon u padu.
U stvari, najvažniji nalaz oktobarske ankete i jeste podatak da je u ovom mesecu samo nešto više od petine privatnih firmi potvrdilo da očekuje rast cena svojih proizvoda, nasuprot njima, čak 32 odsto u septembru. Niža inflaciona očekivanja zabeležena su i među preduzećima u državno-društvenom sektoru. A pod uticajem smirivanjem inflacionih očekivanja u oktobru je snižen i opšti nivo rizika u poslovanju. Verovatno zahvaljujući i tome, privrednici pozitivnije gledaju i na poslovnu klimu u celini, a sam indikator u oktobru zabeležio je blagi rast od 1,2 procentnog poena u odnosu na mesec dana ranije. Čak za tri procentna poena viši je i u poređenju sa onim godinu dana ranije. To potvrđuje i činjenica da je stepen korišćenja kapaciteta u oktobru ostao na približno istom nivou kao i mesec dana ranije − i zajednički za oba sektora i ovom prilikom zaustavljen je na 66,8 odsto, istina, zahvaljujući rastu u privatnom sektoru i i njegovom padu u državno-društvenom. To sa svoje strane objašnjava i uočene izvesne promene u tekućim tendencijama industrijske proizvodnje koje kao da su nagoveštavale njen "prelom" naniže na početku poslednjeg ovogodišnjeg kvartala, za šta se za sada "optužuju" kao glavni sektori podbačaja intermadijalni proizvodi i osnovni metali.
Druga pozitivna karakteristika oktobarske analize svakako je procena privrednika, pre svega u privatnom sektoru, da će u naredna tri meseca, nakon kratkotrajnog zastoja, prodaja ponovo krenuti naviše. A imajući u vidu dosta izraženu apresijaciju dinara u prethodnom periodu, zanimljivo je da, uprkos tome, privrednici očekuju dobru prodaju na stranom tržištu u narednom periodu. Ovakve, u suštini neočekivane procene privrednika mogle bi se objasniti jedino njihovim uverenjem da je poslednje jačanje dinara privremenog karaktera, pa da stoga još nema razloga za revidiranje procena o mogućnostima izvoza. A što se tiče mogućnosti investiranja u naredna tri meseca i sudeći pre svega na osnovu privatnog sektora, valja reći da se na eventualni priliv investicija iz inostranstva gleda s umerenim pesimizmom, ali se i nešto veće nade polažu u ulaganja iz domaćih izvora.
("Pregled“)