Povremeno gladovanje jedna je od najčešćih dijeta za mršavljenje. Često se ističe i povoljan uticaj uzdržavanja od hrane na zdravlje, pa čak i lečenja nekih bolesti. U studiji, koja je nedavno objavljena u prestižnom medicinskom časopisu "New England Journal of Medicine", neuronaučnik Mark Matson iz bolnice "Džon Hopkins", jedne od vodećih američkih bolnica, zaključuje da za blagotvorni uticaj povremenog gladovanja (intermittent fasting) postoje dokazi. I sam Matson se duže od 20 godina pridržava povremenog posta, a već 25 godina proučava njegov uticaj na zdravlje.
Gladovanje podrazumeva suzdržavanje od uzimanja hrane i bilo kog pića osim vode. Najčešće se praktikuje takozvana 5-2 dijeta. Ona podrazumeva pet dana u nedelji normalnu ishranu i nakon toga dva dana gladovanja, odnosno unos samo po 500 kalorija dnevno. U oblike gladovanja ubrajaju se i dnevni režimi, najčešće suzdržavanje od obroka barem 13 sati na dan, odnosno da se posle 18 sati ništa ne jede do doručka narednog dana.
Mnoge studije na životinjama, i neka istraživanja na ljudima, pokazala su da je povremeni post podrška ćelijskom zdravlju, verovatno zahvaljujući aktiviranju naše davnašnje sposobnosti prilagođavanja na nestašice hrane - a što se naziva metaboličkom skretnicom. Do tog skretanja ili prebacivanja dolazi onda kad ćelije troše svoje zalihe brzo dostupnog goriva (na bazi šećera) i započnu pretvaranje masti u energiju u sporijem metaboličkom procesu. Prema Matsonovim rečima, istraživanja su pokazala da ovaj prebacivač poboljšava regulaciju šećera u krvi, povećava otpornost na stres i suzbija upalne procese. Matson takođe napominje da su četiri studije, i na životinjama i na ljudima, ustanovile da povremeni post snižava krvni pritisak, kao i nivo lipida u krvi i brzinu otkucaja srca u mirovanju. Sve je više dokaza i da povremeno gladovanje može da modifikuje faktore rizika koji su povezani sa gojaznošću i dijabetesom.
Dve studije Univerzitetske bolnice Južnog Mančestera, koje su obuhvatile 100 žena sa prekomernom telesnom težinom, pokazale su da su žene na 5-2 dijeti izgubile istu težinu kao žene koje su ograničile unos kalorija, ali su, za razliku od njih, imale bolje rezultate u pogledu insulinske osetljivosti i manje količine stomačnog sala.
Ima i skorijih preliminarnih studija koje sugerišu da bi povremeni post mogao da pospeši rad mozga.
U istoriji su zabeleženi brojni primeri dobrovoljnog uzdržavanja od hrane jer su pojedinci želeli da postignu duhovni i telesni napredak. Ne postoji religija koja ne preporučuje gladovanje, post i čišćenje duše preko čišćenja tela, što iziskuje čvrstu odlučnost i snagu volje.
Teorija gladovanja, u svetu alternativne medicine, pre svega se odnosi na post koji pomaže da se regeneriše čitav organizam i otklone neke od mnogih tegoba s kojima se savremeni čovek bori.
Što se tiče tvrdnji da će povremeno gladovanje usporiti procese starenja, nutricionisti preporučuju usvajanje zdravih životnih navika, a ne povremeno gladovanje, posebno ako osoba u međuvremenu živi nezdravo (sedalački način života, pušenje, prekomerna telesna težina). U svakom slučaju, periodi gladovanja ili restrikcije pojedinih namirnica u kraćem periodu neće biti od koristi za one koji se ponovo vrate na dotadašnji nezdrav način života.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com