Istraživanje kineskih naučnika pokazalo je da su ljudi sa krvnom grupom A najpodložniji infekciji virusa korona, a oni sa nultom - najotporniji na njega.
Ovo nije prvi put da se tip krvne gupe povezuje sa otpornošću na bakterije i viruse. Kakva je i kolika uloga krvne grupe u zaštiti od infekcija u intervjuu, za "Novosti", objašnjava dr Milica Jovičić, iz Instituta za transfuziju krvi Srbije:
- Antigeni krvnih grupa, koji su prvo otkriveni na crvenim krvnim zrncima, a zatim i na drugim ćelijama krvi, su receptori za bakterije i parazite, a imaju i različite imunološke uloge. S tim u vezi najpre je dokazana povezanost krvnogrupnog sistema sa otpornošću na malariju. Takođe, dokazana je i otpornost na parvovirus B19 kod osoba sa jednim od retkih fenotipova P sistema krvnih grupa. Postoje i brojne druge pretpostavljene ili dokazane povezanosti krvnih grupa i različitih oboljenja ili sklonosti ka oboljenjima, ali postoje i različiti drugi udruženi faktori koji na to utiču.
Znači li to da oni sa nultom krvnom grupom mogu da budu bezbrižni kada je u pitanju kovid 19?
- Mislim da je ipak prerano da se samo na osnovu ovog istraživanja donese konačan zaključak. Ono može samo da podstakne dalje ispitivanje povezanosti ABO krvnih grupa i obolevanja od kovida 19.
Jedno vreme je bila vrlo popularna ishrana prema krvnim grupama - koliko ovaj pristup ima smisla?
- Ishrana po krvnim grupama zasniva se na knjizi koju je 1996. godine objavio doktor Piter D'Adamo. Radi se o uravnoteženoj ishrani baziranoj na zdravim i raznovrsnim namirnicama što je svakako čini zanimljivom. Ali, ne postoje dokazi o posebnim efektima preporučenog načina ishrane za svaku krvnu grupu. Postoje i druge zanimljive teorije povezane sa krvnim grupama. Japanci veruju da su osobe sa krvnom grupom A osetljive i nervozne, one grupe B vesele naravi, da su ljudi sa AB grupom nepredvidivi, a osobe "nulte" krvne grupe aktivne i tvrdoglave. Rukovodeći se ovim saznanjima, direktori velikih kompanija u Japanu često analiziraju krvne grupe kandidata za posao.
Postoji uverenje da je "nulta" pozitivna krvna grupa najbolja?
- Ne može da se govori o najboljoj krvnoj grupi. Svaka krvna grupa je dobra i davaoci svih krvnih grupa su važni, dragoceni i jedinstveni za svakog pacijenta kome je krv neophodna. Nulta pozitivna krvna grupa je najčešća u mnogim populacijama pa možda zbog toga neko kaže da je i najbolja. Možda bi epitet najbolje mogla da ponese nulta negativna krvna grupa, koja se univerzalno primenjuje u najhitnijim situacijama kada nema vremena da se urade sva neophodna pretransfuzijska testiranja.
Ima zapravo mnogo više krvnih grupa nego što kao laici razlikujemo.
- Internacionalno udruženje za transfuziju krvi prepoznalo je do sada 38 sistema krvnih grupa. Osim ABO i Rezus sistema, na membranama eritrocita postoje i mnoge druge vrste antigena grupisane u krvnogrupne sisteme - "Lutheran", "Kel", "Luis", "Dafi", "Kid", "Dijego", "Dombrok", "Kolton", "Čido"/"Rodžers", MNS, H, P, "Kromer", "Knops", "Indian", "Augustin".
Može li popularno da se objasni šta je Rh faktor?
- Rezus sistem ili Rh faktor je drugi najvažniji sistem krvnih grupa nakon ABO. Trenutno se Rh sistem sastoji od 50 definisanih antigena krvne grupe od kojih je samo pet važno, a među njima najvažniji i najpoznatiji je antigen D na osnovu kojeg i govorimo o Rh-pozitivnim, prisutan D-antigen ili Rh-negativnim, odsustvo D-antigena, osobama. Oko 85 odsto populacije je Rh pozitivno. Rh faktor je posebno značajan u trudnoćama u kojima postoji neslaganje krvnih grupa između majke i ploda i kada postoji potencijalna mogućnost razvoja hemolitičke bolesti novorođenčeta.
Zbog čega su neki tipovi krvne grupe masovni, a neki retki?
- Krvna grupa se definiše kao retka kada se javlja kod manje od jedne osobe na 1.000. Obično se pojam retka krvna grupa odnosi na nedostatak antigena koji je uobičajen za većinu ljudi ili prisustvo nekog antigena koji većina nema. Najređa krvna grupa je Rh nul. Procenjuje se da se javlja kod jedne na šest miliona osoba. One nemaju na svojim krvnim ćelijama antigene Rh sistema. Retka krvna grupa može predstavljati problem za pronalaženje adekvatne jedinice krvi kod primene transfuzije. Zbog toga je od velikog značaja postojanje Registra tipiziranih davalaca i Registra davalaca retkih krvnih grupa.
Zašto se starijima od 65 godina ne savetuje da budu dobrovoljni davaoci?
- U kontekstu saznanja da su stariji od 60 godina najbrže rastuća starosna grupa i da će verovatno do 2050. godine činiti do jedne četvrtine stanovništva u većini regiona sveta, pitanje gornje granice davanja krvi se sve češće postavlja. Ipak, činjenica je da sa godinama života raste učestalost brojnih bolesti i povećava se rizik od neželjenih reakcija povezanih sa fiziološkim promenama starenja. Uobičajena gornja granica je 65 godina, ali su neke zemlje uklonile gornju starosnu granicu kod davalaca, uzimajući u obzir zdravstveno stanje i životni vek stanovništva. Obično je u takvim slučajevima potrebna dodatna lekarska procena ili odobrenje, pošto je jedan od osnovnih postulata transfuzije briga za zdravlje i sigurnost svakog davaoca krvi.
"PUŠTANJE" KRVI
Da li "puštanje krvi" ima opravdanje u savremenoj medicini?
- "Puštanje krvi" je terapijska metoda koja se koristila od antičkih vremena i smatrala se gotovo nezamenljivom sve do kraja 19. veka. Koristila se za lečenje skoro svih poznatih bolesti i zasnivala se na verovanju da se na taj način popravlja ravnoteža u telesnim tečnostima i da se odstranjuju štetne materije koje se nagomilavaju u organizmu. Ovu metodu praktikovali su pored lekara, najčešće berberi i sveštenici, a imala je štetne, nekada i fatalne posledice po zdravlje i život bolesnika. Ovaj način lečenja, flebotomijama, u savremenoj medicini primenjuje se samo u slučajevima policitemije i hemohromatoze.
Izvor: Novosti - Specijalni dodatak Doktor u kući
Foto: Ilustracija/Pixabay.com