Evropa će 2008. godine najverovatnije zabeležiti usporavanje privrednog rasta za 0,5 odsto, do maksimalnih 20 u odnosu na ostvareni u ovoj godini, rekao je Neven Mates, zamenik direktora MMF-a. On, ipak, smatra da će uz obazrivu ekonomsku i finansijsku politiku ekonomski rast biti usporen samo za pola indeksnog poena, posebno u zemljama u kojima je odskora aktuelna tržišna ekonomija. To znači da će se stopa rasta u Evropi u zemljama nove tržišne ekonomije spustiti sa 6,3 na 5,7 odsto, a u razvijenim privredama sa sadašnjih 2,7 na 2,2 odsto.
Analize sadašnjih privrednih kretanja u evropskim zemljama i prognoze eksperata MMF-a o održivom razvoju evropskih privreda su optimističnije u odnosu na ono što se očekuje u daljem razvoju privrede američkih zemalja. Države Starog kontinenta imaju potencijale i šanse za ubrzaniji razvoj od američke privrede. Mates je naveo i da su prognoze stručnjaka MMF-a da će evropske zemlje biti pod manjim udarom negativnih svetskih turbulencija. To posebno važi za privrede nove tržišne ekonomije, gde su zastupljeniji klasični finansijski proizvodi, koji su po pravilu profitabilniji. Međutim, te zemlje se, i pored uspešnog suzbijanja inflacije, suočavaju s visokom javnom potrošnjom i visokim spoljnotrgovinskim deficitom, visokim nivoom tražnje i zaduživanja.
Čak u šest evropskih zemalja deficit iznosi oko 15 odsto društvenog bruto proizvoda. Zato fiskalna politika mora biti oštra, a monetarna restriktivna, kako bi se smanjila javna potrošnja. Mates je naveo da je dobro što je Srbija uspešno spustila inflaciju, što vodi politiku plivajućeg kursa, za koji se zalaže i MMF, i da ima ogroman razvojni potencijal, koji će moći da se iskoristi samo ukoliko se ubrza i završi privatizacija, završe strukturne reforme i omogući iskorišćavanje raspoloživih kapaciteta kroz postupak stečaja, tamo gde to drugačije nije moguće rešiti, a potrebno je i ubrzati liberalizaciju tržišta.
("Pregled")