Osobe koje unose veće količine masti sklone su formiranju kamena u žuči. Faktori rizika za pojavu zdravstvenih problema sa žučnom kesom jesu gojaznost, genetika, ishrana bogata mastima i šećerima, veće vrednosti triglicerida u krvi, određene hronične bolesti, a treba imati na umu da žene češće obolevaju od muškaraca.
Kako ističe dr Radmila Ilić, hirurg u Kliničko-bolničkom centru "Dr Dragiša Mišović", najčešće oboljenje žučne kese jeste zapaljenje, koje uglavnom nastaje zbog stvaranja kamenaca koji nastaju usled nakupljanja holesterolskih i kalcijumskih depozita u inače tečnoj žuči. Znatno ređe dolazi do zapaljenja žučne kese bez prisustva kamenaca. To se uglavnom primećuje kod bolesnika sa propratnim oboljenjima. Osim zapaljenja žučne kese, mogu se javiti i benigni polipi ovog organa, a u poslednje vreme sve češće se beleže i slučajevi karcinoma, gde je veoma loša prognoza za oporavak pacijenata.
– Žučna kesa je zapravo mali organ smešten uz jetru i ima funkciju u čuvanju žuči. Ona je rezervoar žuči, iz koga se mobiliše žuč kada je potrebno dodatno varenje masne hrane. Bolesnici sa holecistitisom, zapaljenjem žučne kese, javljaju se lekaru zbog dispeptičnih tegoba, mučnine i nagona na povraćanje, posebno nakon uzimanja jače hrane, kao i bolova u središnjem delu trbuha i pod desnim rebarnim lukom. Kod uznapredovalih zapaljenja javlja se i povišena telesna temperatura. Da bi se postavila dijagnoza zapaljenja žučne kese, nakon dobro uzete anamneze, neophodan je detaljan fizikalni pregled. Kada se postavi sumnja na zapaljenje, rade se laboratorijske biohemijske analize i ultrazvučni pregled – ističe dr Ilić.
Neretko se na rutinskom ultrazvučnom pregledu uočava kamen u žučnoj kesi, a da pacijent nema nikakvih tegoba. Tada se preporučuje da pacijent dolazi na redovne ultrazvučne pregleda kako bi se pratila ova situacija, ali ne i operacija žučne kese. Kada se javi zapaljenje žučne kese uz postojanje kamena, preporučuje se operacija da ne bi došlo do nastanka komplikacija, koje mogu biti teške, a nekada i opasne po život.
– Žučna kesa se operiše laparoskopskom metodom, u opštoj anesteziji. U našoj klinici kod operativnog lečenja žučne kese pacijent ostaje u bolnici jedan dan. Preoperativna priprema se završava ambulantno. Skidanje konaca jeste sedmi dan od operacije, kada se pacijenti vraćaju redovnim radnim obavezama i nema ograničenja u uzimanju hrane. Funkciju žučne kese, koja se uklanja prilikom operacije, preuzimaju žučni putevi. U KBC "Dr Dragiša Mišović" godišnje se uradi više od 1.000 intervencija žučnih kesa. Rade se takozvane elektivne i hitne operacije žučnih kesa. U više od 95 odsto slučajeva operacije se urade laparoskopskom metodom, što nije iznenađujuće pošto je laparoskopska operacija žučne kese uobičajena procedura na našoj klinici dugi niz godina – dodaje dr Ilić.
Komplikacije koje nastaju zbog kamenja u žučnoj kesi i čestih zapaljenja brojne su i nekada mogu biti kobne po pacijenta. Dešava se da kamenje kroz duktus cistikus, koji povezuje žučnu kesu sa žučnim vodom, pređe u žučni vod i spreči normalno oticanje žuči. Tada kao posledica nastaju veoma ozbiljne komplikacije. Pošto se u glavni žučni vod ulivaju žuč iz jetre i enzimi iz pankreasa, ukoliko se ne odreaguje u pravo vreme, dolazi do upale pankreasa i do poremećaja funkcije jetre. Tu je uloga gastroenterologa veoma značajna. Kada se posumnja na postojanje kamena u žučnom putu, radi se snimanje na magnetnoj rezonanci da bi se potvrdila dijagnoza. Nakon toga se radi ERCP, endoskopska metoda vađenja kamena iz žučnog voda. Ako to uspe, radi se operacija žučne kese. Sve ove metode su propraćene adekvatnom konzervativnom terapijom.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com