Lekovi protiv alergija - antihistaminici, uspešno otklanjaju alergijske simptome, ali, kao i svi drugi lekovi, mogu da ispolje neželjena dejstva. S obzirom na to da se kupuju bez recepta, mnogi pacijenti, kada se pojavi neki od nusefekata, ne pripisuju to antialergijskoj terapiji, već posumnjaju da imaju drugi zdravstveni problem. Zato, ukoliko pijete antihistaminike a često se umorni, suše vam se usta i imate česte glavobolje, potražite pomoć lekara.
Profesor dr Slobodan Janković, farmakolog Kliničkog centra u Kragujevcu, kaže da se antihistaminici dele na prvu i drugu generaciju:
- Antihistaminici prve generacije (prometazin, hlorfeniramin, difenhidramin, dimenhidrinat, hidroksizin i drugi) prodiru u centralni nervni sistem i deluju na veliki broj različitih receptora, pa zato mogu da izazovu pospanost, zamor, sušenje usta, otežano mokrenje kod muškaraca sa uvećanom prostatom, pojačanje apetita i porast očnog pritiska. S druge strane, antihistaminici druge generacije (loratadin, cetirizin, levocetirizin, feksofenadin i drugi) slabo prodiru u centralni nervni sistem i daleko ređe izazivaju centralne efekte, obično manju pospanost ili glavobolju.Studije njihove dugotrajne primene u preporučenim dozama nisu zabeležile ozbiljna neželjena dejstva, sem sporadično, a u slučaju predoziranja uglavnom ne dolazi do fatalnog ishoda. Zato se antihistaminici druge generacije danas preporučuju kao prvi izbor u lečenju hronične urtikarije i alergijskog rinitisa. Ipak, bezbednost primene antihistaminika druge generacije u veoma visokim dozama - i do četiri puta višim od preporučenih, još nije ispitana - kaže profesor Janković.
Poslednjih godina, a naročito sada, u epidemiji virusa korona, počeo je da se ističe značaj antihistaminika kao lekova koji deluju antivirusno.
- Nekoliko studija je pokazalo antivirusno dejstvo antihistaminika prve generacije, pre svega pomoću teoretskih modela i ispitivanja na izolovanim tkivima ili životinjama. Efekat je uočen protiv virusa hepatitisa C, influence, ebole i još nekih virusa. Međutim, još je dalek put do prave istine, odnosno do odgovora na pitanje da li antihistaminici mogu da imaju značajan antivirusni efekat kod infekcija ljudi i da li će taj efekat, ako postoji, moći da se iskoristi u lečenju. U međuvremenu, nikako ne treba na svoju ruku koristiti ove lekove kod virusnih infekcija, jer je Agencija za lekove jedina merodavna ustanova u Republici Srbiji koja može da odobri primenu bilo kog postojećeg leka za neku novu indikaciju - kaže profesor Janković.
LOKALNA PRIMENA
Antihistaminici mogu da se piju kao tablete, a postoje i u vidu rastvora ili spreja. Tada se stavljaju u oči i ubrizgavaju u nos. U slučaju lokalne primene, neželjni efekti gotovo da ne postoje.
Izvor: Novosti - Specijalni dodatak Doktor u kući
Foto: Ilustracija/Pixabay.com