Moždani udar je nemoguće predvideti, ali, ipak, postoje situacije koje bi trebalo da se izbegavaju kako bi se smanjio rizik. Prva je izbegavanje naglih pokreta vrata, a druga previše mirovanja, sedenja i ležanja.
Doktorka Marjana Vukićević, direktorka Specijalne bolnice "Sveti Sava", kaže da su mehanizmi koji u ovim situacijama dovode do šloga različiti.
Nagli trzaji vrata mogu da dovedu do povrede zida krvnog suda usled pritiska na okolne koštane strukture, ili samim istezanjem zida, što dovodi do pojave hematoma koji svojim rastom sužava unutrašnjost krvnog suda i dovodi do zapušenja. Sa druge strane nedostatak fizičke aktivnosti onemogućava dobru regulaciju krvnog pritiska, dovodi do gojaznosti, rasta nivoa šećera i masti u krvi. Smanjena fizička aktivnost naročito povećava rizik za moždani udar kod starijih od 80 godina.
Koji moždani udari su češći, oni koji nastaju usled zapušenja ili oni usled pucanje krvnog suda?
- Više od dve trećine moždanih udara nastaje usled zapušenja. Ipak, oba su podjednako ozbiljna, sa visokom stopom smrtnosti i invaliditeta. Četvrtina pacijenata u prvih mesec dana od akutnog moždanog udara podlegne posledicama. Naprasna smrt je češća kod izliva krvi na mozak, jer naglo izlivena krv može da dovede do naglog porasta unutar lobanjskog pritiska i pritiska na centre u mozgu od vitalnog značaja.
Kolika je invalidnost kao posledica moždanog udara?
- Moždani udar je prvi uzrok invaliditeta u Srbiji. Gotovo 50 odsto pacijenata posle šloga ima teška oštećenja, a oko 20-30 procenata njih nije sposobno za preživljavanje bez tuđe pomoći. Ova oštećenja imaju i ogroman socijalno-ekonomski značaj, ne samo po obolelog, već i na ukupan zdravstveni sistem i budžet zemlje.
Da li je moguć potpuni oporavak od moždanog udara?
- Naravno. Moždani udar nije više beznadežno oboljenje. Poslednja decenija je donela mnogo novog u lečenju ovog oboljenja. Postoji rekanalizaciona terapija koja ima za cilj da rastvori tromb pomoću leka, a razvijeni centri za lečenje imaju i mogućnost da lekar pomoću katetera dođe do zapušenog krvnog suda i izvuče tromb. Sve ovo dovodi do otvaranja puta krvi prema moždanom tkivu i spasavanja tkiva. Takođe, pucanje proširenja na krvnom sudu - aneurizme, mogu da se leče na ovaj način neinvazivno.
Ima li razlike u učestalosti i posledicama šloga između muškaraca i žena?
- Muškarci češće obolevaju, ali je smrtnost kod žena veća. Broj novoobolelih od moždanog udara je isti kod oba pola kod mlađih od 55 godina, između 55 i 75 više obolevaju muškarci, dok u kasnijim godinama se ta stopa pomera na štetu ženskog pola. Zid krvnog suda kod žena je nežniji i tanji, tako da kod njih ishod intervencije može da bude neizvesniji.
Koji su to simptomi koji najavljuju moždani udar?
- Najčešći simptom koji pacijenti zanemaruju je gubitak vida na jednom oku. Pacijent izgubi vid i to traje 15 munuta, pola sata, nekada i do sat vremena, kasnije se vrati. Obično kažu zamaglilo mi se na jednom oku i nisam mogao ništa da vidim. Neretko, oboleli ovo pripiše umoru, stresu, visokom pritisku... A, u stvari reč je o klasičnom neurološkom simptomu, zbog kojeg bi trebalo što pre na pregled kod neurologa. Jer, posle nekoliko dana ili nedelja može da nastupi moždani udar. Isto važi ako se događaju "ispadi" u govoru, zaostajanje jednog ugla usana dok se priča ili smeje, nagli nastanak utrnulosti ili slabosti jedne strane tela... Sve to mogu biti prolazni ataci koji najavljuju teži šlog. U slučaju moždanog udara, svi navedeni simptomi nisu prolazni već traju i to je znak za hitnu medicinsku pomoć.
POVEZANOST SA KOVIDOM 19
Ima li dokaza da kovid 19 može da doprinese pojavi moždanog udara?
- Postoje radovi koji govore da virus utiče na povećanje broja moždanih udara. Jedni govore da je šlog kod kovid-infekcije posledica stvaranja mikrougrušaka krvi, drugi da infekcija pogoršava stanje aterosklerotskih promena i rizik od tromboze na mestu takvih promena. Očekuju se radovi koji će pokušati da objasne tu povezanost, to jest da li virus započinje proces koji dovodi do stvaranja ugruška ili direktno dovodi do inflamacije zida i dalje tromboze.
Izvor: Novosti - Specijalni dodatak Doktor u kući
Foto: Ilustracija/Unsplash.com