Ukupno je 131 svećica za jelo koje je simbol hrane "Made in Italy" u celom svetu. Čak je i Unesko, 2017. godine, proglasio umetnost napuljskih "picajola", kako u Italiji nazivaju majstore za pravljenje pice, nematerijalnim nasleđem čovečanstva.
Ove godine tradicionalna junska proslava rođendana pice margerite (margarite) ima pomalo "gorak" ukus. Naime atmosfera nije baš slavljenička imajuć u vidu činjenicu da se prodaja praktično prepolovila zbog dugog karantina.
Pre kovida 19, samo u Italiji se pravilo osam miliona pica dnevno. Na godišnjem nivou u Italiji se pravilo tri milijarde pica.
Koristilo 200 miliona kilograma brašna, 225 miliona kilograma mocarele, 30 miliona litara maslinovog ulja i 260 miliona kilograma paradajz sosa.
Kako je nastala pica margarita?
U junu 1889. kuvar Rafaele Espozito, iz picerije "Brandi", primio je pismo u kome je pozvan u Palaco Kapodimonte, koji je bio letnjikovac kraljevske porodice, ne bi li pripremio jednu od svojih poznatih pica.
Tako je nastala najpoznatija napuljska pica od paradajza, mocarele od kravljeg mleka, svežeg bosiljka, soli i ulja: pica "margerita". Od te godine prihod od izrade pice u svetu je prevazišao 100 milijardi evra.
Ove godine je karantin imao razorne posledice na picerije i restorane i, kako navodi "Koldireti" (najveće udruženje predstavnika poljoprivrednika Italije), kriza može dovesti do zatvaranja 63.000 picerija u Italiji (od ukupno 127.000), dok bi 200.000 ljudi koji su zaposleni u tom sektoru, moglo da ostane bez posla.
Pre koronavirusa zarada od prodaje pica prevazilazila je 15 milijardi evra godišnje. Naravno, region Kampanje je onaj u kome se nalazi i najveći broj picerija - 16 odsto ukupnog broja u Italiji. Sledi Sicilija sa 13 odsto, Lacio sa 12 odsto, i Lombardija i Pulja sa 10 procenata.
Nutricionisti se slažu sa tim da je jedna pica sedmično deo zdrave mediteranske ishrane jer, ne samo da zadovoljava čulo ukusa, već je u Italiji pica i simbol okupljanja, druženja i dobrog raspoloženja. Samim tim pomaže da se osobe osećaju opušteno.
Doktorka Valentina Skiro, biolog i nutricionista, izjavila je za časopis "Vaniti fer" da "pica sadrži miks hranljivih sastojaka poput kompleksnih ugljenih hidrata i vitamina iz grupe B, i da takođe utiče na rad neurotransmitera koji su vezani za dobro raspoloženje". Dr Skiro je objasnila da pica sadrži triptofan, aminokiselinu koji je esencijalni prekursor seratonina, hormona sreće i da sadrži i tirozin koji pomaže proizvodnju dopamina i norepinefrina koji su zaduženi za to da se osećamo snažnije i poletnije.
Možda je to razlog što se mnogi Italijani tokom izolacije nisu odrekli pice koju su pokušali da prave kod kuće, tako da se udvostručila prodaja svih sastojaka za njeno pravljenje (za 101 odsto), a već prvih dana karantina primećena je nestašica kvasca i brašna.
Nakon izlaska iz karantina mnogi su odmah krenuli da picu naručuju na kućnu adresu, potom da odlaze u piceriju i uzmu je "za poneti".
Otvaranje picerija i dalje teče jako usporeno i otežano, jer se Italijani još uvek boje virusa, teško im je da izađu iz kuće, mnoge kompanije su zatvorene, veliki broj ljudi radi od kuće, nema turista koji su ljubitelji pice...
"Koldireti" daje podatke koji pokazuju da su Amerikanci na prvom mestu po konzumiranju pice, i da pojedu 13 kilograma po stanovniku, dok su Italijani prvi u Evropi sa 7,6 kilograma godišnje. Slede Španci sa 4,3 kilograma, Francuzi i Nemci sa po 4,2 kilograma, Englezi sa 4 kilograma, Belgijanci sa 3,8 kilograma, Portugalci sa 3,6 kilograma i Austrijanci, koji godišnje pojedu picu u težini od 3,3 kilograma.
I, mada je 17. januar proglašen Svetskim danom pice, jun je mesec rođendana najjednostavnije i najomiljenije pice na svetu: pice margerite.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pixabay.com