Da krilatica "dok nas smrt ne rastavi" u poslednje vreme nije na ceni, najbolje pokazuje povećan broj razvoda starijih od 65 godina. On se za poslednjih pet godina bukvalno udvostručio.
Dok je 2014. zbogom zajedničkom životu, posle 20, 30 ili 50 godina pod istim krovom, rekao 91 par starijih od 65 godina, 2018. to je uradio 181. Brojke su daleko veće ako se posmatraju brakovi u kojima je samo jedan supružnik u trećem dobu. U slučaju starijeg muža i žene bilo koje starosti, 2014. rasturila su se 263 braka, a u 2018. čak 451. U slučaju starije žene i muškarca bilo koje starosti, odnos je 109 naspram 213.
- U posmatranom petogodišnjem periodu, u starosnoj grupi 65 i više godina, primetan je trend porasta broja razvedenih brakova, bilo da su u pitanju oni u kojima su oba supružnika starija od 65, bilo da je to bar jedan. Nešto veće učešće, kao i procenat porasta, imaju razvedeni brakovi gde su muževi u ovoj starosnoj grupi u odnosu na razvedene brakove u kojima su iz ove grupe žene - kaže Gordana Bjelobrk, načelnik Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku.
Razloga za ove "kasne" rastave posleratne "bejbi bum" generacije moglo bi da bude mnogo: od produženog ljudskog veka, preko sve veće ekonomske nezavisnosti žena, do promene morala društva, u kome više nije sramota razići se. Pretpostavlja se da ima i preljube, bega od partnera koji je alkoholičar ili porodični nasilnik. Takođe, tokom godina, rutina oglođe zajednički život, svako od supružnika ima svoja interesovanja i okupacije, partneri više nisu bliski, distanciraju se. Sve je više onih koji sebe ne vide kao stare u 65. ili 70, vitalni su, vode računa o zdravlju i izgledu, i ne žele da provedu preostale godine života sa nekim koga ne vole, a možda ga nikada nisu ni voleli.
Da je se broj razvoda u odnosu na pedesete godine prošlog veka generalno četiri puta povećao, podseća sociolog Milica Vesković Anđelković iz Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
- Povećao se broj razvoda i mlađih i starijih, ali takođe, što se često zaboravlja, i broj sklopljenih brakova. Bez obzira na to što smo donekle i dalje tradicionalno društvo, ipak smo otišli daleko od one zajednice kakva smo bili ranije. Pedesetih godina prošlog veka počela je migracija sa sela u grad u potrazi za poslom. Migrirajući i zapošljavajući se, žene su polako postajale ekonomski nezavisnije, samostalnije, slobodnije, nisu više ograničene samo na kuću i decu - kaže Milica Vesković Anđelković.
Ona podseća na to da je u međuvremenu osnažio i feministički pokret, da je sve manje proširenih porodica, već parovi žive sami, pa su i mnogi tabui "pali". Ipak, okidač za razvod posle zajednički provedenih decenija najčešće je takozvani sindrom "praznog gnezda". Kada deca odrastu, ona više nisu integrativni faktor koji povezuje porodicu. U nekim brakovima se rešavanje problema dugo odlaže upravo zbog dece, pa pošto ona započnu samostalni život, roditelji probleme reše razlazom.
- Kod starijih, najveći je broj sporazumnih razvoda, iako ih formalno često pokreće samo jedan od partnera. To su nešto češće muškarci, jer su finansijski bolje situirani pa mogu da plate sudske takse - primećuje Milica Vesković Anđelković.
Branislava Đurović, penzionisani matičar u opštini Voždovac, navodi:
- Nekada su bili retki razvodi penzionera, a i kada ih je bilo, uglavnom su bili sporazumni, pa ne znamo pravi razlog za razilaženje. Nešto više ih je, ipak, bilo tokom devedesetih godina i bombardovanja. Tada su se ljudi ili međusobno vezivali zbog zajedničke muke ili su se rastavljali, posebno ako su došli iz bivših republika. Danas taj broj sve više raste, jer nema tolerancije, a i kada glad uđe na vrata, ljubav beži kroz prozor.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Unsplash.com