Da i od “viška glava može da zaboli” shvatila je beogradska džez publika suočena sa teškim izborom.. Iste večeri, u dve različite sale nastupali su “magovi” saksofona – fanki kralj Mejsio Parker i ikona modernog džeza Džošua Redman. Oni koji su nekako “prelomili” i po vlažnom snegu došli u centar “Sava” sigurno se nisu pokajali. Koncert tria Džošue Redmana spada u onu kategoriju posebnog umetničkog doživljaja koji se dugo pamti.
.
Trojica vrhunskih umetnika na velikoj bini našeg elitnog koncertnog zdanja, bez ikakvih scenskih efekata, bez preglasnog ozvučenja, opušteno i naoružani samo svojim majstorstvom držali su pažnju publike spontano podižući raspoloženje.
Koncert su započeli standardom “Make The Knife” u jednoj novoj, modernoj verziji, a zatim su krenuli da ređaju kompozicije sa novog albuma “Back East” koji upravo promovišu na svojoj evropskoj turneji. Kao instrumentalista svojim konceptom tria bez harmonskog instrumenta Redman se prihvatio teškog posla, ali je njegova muzička zrelost i improvizatorska lakoća došla do punog izražaja. Uz pomoć fantastičnog kontrabasiste Rubena Rodžersa i razigranog bubnjara Gregori Hačinsona nedostatak klavirske pratnje se pretvorio u kreativnu prednost. Fantastična interakcija između ove trojice muzičara je ličila na očaravajuću igru u kojoj se oni sa lakoćom i inspiracijom “dobacuju” idejama koje zajedno razvijaju i nadograđuju.
Džošua, svestan da takva formacija može biti zamorna za slušaoca, znalački dozira trajanje numera. Vodeći računa da ni jednog trenutka ne postane dosadan, program gradi uvodeći stalno nove, po karakteru različite numere. Od Rolinsove kompozicije “Wagon Wheels” duhovito aranžirane da prosto čujete ritam voza, preko Šorterove “Indian song” u kojoj istražuje istočnjačke skale, do balada i fanka, Džošuin saksofon zvuči drugačije. Na trenutke robustno, pa nežno u maniru Stena Geca do “koltrejnovskog” filinga, Redman potvrđuje ogromnu muzikalnost i muzičku zrelost. Publika je, čak imala priliku da doživi svetsku premijeru numere koju je upravo napisao i nazvao po svom bubnjaru “HG”.
Poluprazna sala “Sava” centra nije bila razlog da se posao “otalja”. Bend je svirao puna 2 sata i spremno izašao na dva bisa pred oduševljenom publikom koja je u susretu sa istinskim majstorima zaboravila na Mejsia Parkera. Prvo gostovanje Džošue Redmana u Beogradu pretvorilo se u umetnički trijumf