Iako mnogi zbog epidemije Kovida-19 ovog leta neće na more, stručnjaci upozoravaju da se zaštita kože ne sme zaboraviti. Na štetno zračenje Sunca pogrešno se obraća pažnja samo kada se ide na plažu, a činjenica je da čak 80 odsto Sunčevih zraka primamo u svakodnevnom životu, na putu do posla, škole, vrtića, na pijaci ili tokom šetnji po parku.
Od sunčevih zraka do naše kože dospevaju UVA, UVB, kao i infracrveno zračenje (IRA). Ona svojim razvijenim mehanizmima zaštite ove zrake može da toleriše do određenog nivoa, posle čega je, u zavisnosti od tipa kože, neophodna adekvatna zaštita da bi se bezbedno uživalo na suncu. UVA i UVB zraci najmanje dospevaju do nas, svega 6,8 odsto, vidljivo svetlo je 38,9 odsto, a čak 54,3 odsto čine infracrveni zraci.
- Za razliku od najčešće spominjanih UVA i UVB zraka, koji prodiru do nekih površinskih slojeva kože (epidermis i dermis), infracrveno zračenje, naročito IRA zraci, prodire kroz celu kožu, sve do potkožnog tkiva. Njihov uticaj na kožu umnogome zavisi od dužine izlaganja, pa se u toku samo jednog sata kod 60 odsto osoba ispolji štetno dejstvo pomenutih zraka - objašnjava dermatolog dr Nevenka Dokmanović.
Zraci koji nam daju toliko željeni bronzani ten, ali od kojih dobijamo i opekotine, i oštećenja kože, pripadaju UVB zracima. Oni prodiru kroz ceo epiderm i površinski deo derma. Koža se od njih štiti tako što produkuje veće količine pigmenta - melanina, ali istovremeno dolazi i do "zadebljavanja" kože. Zbog UVA zraka javljaju se alergije na sunce, ali dolazi i do prevremenog starenje kože, gubitka elastičnosti, tonusa i pojava dubokih bora.
- Infracrveni A zraci prodiru najdublje, praktično kroz celu kožu. Mehanizmi zaštite koje ima koža nisu dovoljni da nas zaštite od prodiranja ovih zraka. Oni, zapravo, imaju isto loše dejstvo kao i UV zraci, ali im je mehanizam potpuno drugačiji. Pre svega oštećuju neke od najvažnijih ćelija naše kože. Na prvom mestu fibroblasti, ćelije odgovorne za proizvodnju kolagena i elastina, supstanci koje daju mladost, jedrinu, čvrstinu i lepotu koži, a aktivno učestvuju i u procesu zarastanja rana - kaže dr Dokmanović.
Ako ovog leta umesto na more idete na planinu, ni bi trebalo da zaboravite da je sunčevo zračenje tamo još jače, s obzirom na to da je sunce bliže.
- Zaštita na planinama je neophodna praktično kao i na moru. Koristite zaštitne kreme pre izlaska u šetnju na svim otkrivenim delovima tela, nanosite je izdašno na svaka dva sata. Posebno treba voditi računa kada su deca u pitanju, jer roditelji zaboravljaju da tokom njihovog dugotrajnog boravka napolju, ukoliko nisu adekvatno zaštićena, mogu dobiti opekotine. Naučno je dokazano da opekotine od sunca u dečijem uzrastu, višestruko povećavaju šanse za dobijanje karcinoma kože u odraslom dobu. Za decu treba kupovati posebne preparate za zaštitu kože - upozorava dr Nevenka Dokmanović.
Zavisno od tipa kože, preporučuje se zaštitni faktor 30 ili 50, pri čemu treba voditi računa da osim UVA i UVB, štiti i od IRA zraka, savetuje dr Nevenka Dokmanović.
SINTEZA VITAMINA D
Sunčevi zraci neophodni su za sintezu vitamina D, neophodnog za kosti.
- Da bismo obezbedili dovoljnu količinu vitamina D, potrebno je izlaganje suncu od svega tri puta nedeljno, od 10 do 30 minuta. Što je koža tamnija, potrebno je duže izlaganje suncu, u majici bez rukava, između 11 i 15 sati - kaže dr Nevenka Dokmanović.
Izvor: Novosti - Specijalni dodatak Doktor u kući
Foto: Ilustracija/Pexels.com