Beta karoten je provitamin vitamina A koji sa vitaminima D, E i K spada u vitamine rastvorljive u mastima. Njihove karakteristike i metabolizam su vezane za metabolizam masti. Za razliku od vitamina koji se rastvaraju u vodi čiji se višak eliminiše iz organizma, vitamini rastvorljivi u mastima se skladište u organizmu. Glavna uloga im je u struktirnim funkcijama.
Grupa vitamina A obuhvata supstance koje su različite po sastavu i hemijskoj strukturi, ali koje identično deluju na naš organizam.
Beta karoten je prvi put izolovan iz korena šargarepe i tako dobio ime po latinskom nazivu šargarepe. Karotenoidi su pigmenti koji povrću i voću u kojima se nalaze daju intenzivnu žutu, narandžastu i crvenu boju. Vitamin A i karoteni su termostabilni i otporni na uobičajenu termičku obradu, ali ih razara duže izlaganje sunčevoj svetlosti i vazduhu. Uloga vitamina A u organizmu čoveka je vezana više za strukturu ćelije, nego za njenu funkciju, pa zato potrebe za njim više zavise od telesne mase nego metaboličkih procesa.
Vitamin A je neophodan za rast koštanih i svih drugih ćelija i tkiva u organizma. Učestvuje u stvaranju, zaštiti i regeneraciji epitela kože i sluzokože, u reprodukciji.
Usporava starenje, reguliše lučenje znojnih i lojnih žlezda, podstiče sintezu kolagena i poboljšava čvrstinu kože, a značajan je i za dobar imunitet. Vitamin A se zove i "antiinfektivni vitamin". Zbog antioksidativnog dejstva su u toku proučavanja njegove uloge u zaštiti od nekih malignih bolesti.
Kada je unos masti odgovarajući apsorbuje se oko 80 odsto ovog vitamina u sastavu hilomikrona do jetre gde se skladišti. Zalihe u fiziološkim uslovima iznose šest meseci do jedne godine.
Usled njihovog iscrpljivanja kod dužeg nedovoljnog unosa hranom vitamina ili njegovih provitamina - karotena, ili kao posledica poremećaja u apsorpciji ili metabolizmu, nastaje avitaminoza vitamina A.
Zbog nedostatka ovog vitamina dolazi do poremećaja u regeneraciji rodopsina i zbog toga slabog vida u sumrak i pri slaboj svetlosti. Osim na očima dolazi i do promena na koži koja postaje suva, gruba, perutava, neelastična. Kosa gubi sjaj, lomi se i opada.
Kod prekomernog unosa vitamina A koža ogrubi, nastaje mučnina, povraćanje, slabost, glavobolja, mršavljenje, bolovi u mišićima i zglobovima, oštećenje jetre. Primena visokih doza vitamina A je posebno rizična tokom trudnoće jer može imati negativan uticaj na plod.
Da bi se održavao optmalni status vitamina A u organizmu i tako prevenirao deficit, ali i obezbijedile potrebne rezerve vitamina A, neophodno je voditi računa o unosu preporučenih količina. Koje su to količine zavisi od više faktora, a to su uzrast, telesna masa, metaboličke aktivnosti i kod žena posebna fiziološka stanja kao što su trudnoća i dojenje.
Dobri nutritivni izvori vitamina A životinjskog porekla su jetra, maslac, mleko, masne ribe, riblje ulje, žumance.
Među namirnicama biljnog porekla se nalaze dobri izvori betakarotena. To su zeleno lisnato povrće (spanać, kupus, brokoli, blitva, zelena salata). Što je zeleno lisnato povrće tamnije, sadrži više beta karotena. Međutim, žuto-narandžasto povrće i voće kao što su šargarepa, dinja, bundeva, kajsija, narandža, mandarina, krompir su bolji izvori beta karotena nego zeleno lisnato povrće.
Važno je napomenuti da je za dobru apsorpciju vitamina A i beta karotena neophodno prisustvo masti u ishrani (10 g dnevno). Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane, preporučeni unos vitamina A za žene je 700µg/dan, dok je za muškarce 900µg/dan. Tokom trudnoće preporučen je unos od 770µg/dan, a tokom dojenja 1300µg/dan. Preporuka je da suplementi vitamina A budu od provitamina!
Izvor: Stil.kurir.rs/Vijesti.me
Foto: Ilustracija/Unsplash.com