SINDROM SPORTSKOG SRCA: Umor pri naporu možda je znak teške bolesti

Za bavljenje sportom zdravlje i kvalitet srca je od presudne važnosti. Međutim, kakvo treba da bude sportsko srce?

U želji da im deca postanu uspešni i priznati sportisti roditelji obavljaju sve neophodne preglede, ali kada se desi iznenadna smrt sportiste na takmičenju, ostaje pitanje zašto se tako nešto dogodilo i da li je i ko napravio previd. Pitanje je i da li je svako srce spremno za sve napore koje sportovi traže.

- Razvoj fenomena sportskog srca dešava se pod uticajem treninga, a ima za cilj da poveća ukupan funkcionalni kapacitet kardiovaskularnog sistema, a samim tim povećanje radne sposobnosti - kaže kardiolog dr Miloš Obrenović.

Povećanu radnu efikasnost srce ostvaruje povećanjem minutnog volumena, odnosno količine istisnute krvi u minuti. Proširenjem komora, ista zapremina krvi može biti istisnuta manjim brojem kontrakcija sa manjim gubitkom energije. Povećanje debljine zida srčanog mišića mora da prati proširenje komora.

- Veličinu srca primarno određuju dimenzije leve komore, a kod običnog zdravog srca ona je manja od 250 grama, dok kod sportova snage premašuje 300 grama -kaže dr Obrenović.

Kako prepoznati bolesno srce?

- Najčešći simptom je otežano disanje pri naporu, koje nastaje usled povećanog pritiska na kraju dijastole u levoj komori, jer je punjenje leve komore otežano - objašnjava dr Obrenović.

Usporen srčani rad glavno je obeležje kod više od polovine svih sportista koji treniraju dinamičke, odnosno sportove izdržljivosti.

- Normalna vrednost zdrave sportski neaktivne populacije je između 60 do 100 otkucaja u minuti - pojašnjava dr Obrenović.

Sportisti imaju usporen srčani rad, sa brojem otkucaja srca u minuti ispod 60 pa čak i manje od 40. Srce sa ovako usporenim radom spremnije je na veću izdržljivost, napor većeg intenziteta i dužeg trajanja. Kod sportista su uobičajene i neke vrste aritmija i pojava takozvanih blokova u provođenju, koji se uglavnom gube za vreme fizičke aktivnosti.

Svakog minuta u miru, srce izbaci pet litara krvi. Srce rekreativca, u maksimalnom naporu ispumpa za minut od 20 do 25 litara krvi. Kod vrhunskih sportista u naporu srce ispumpa čak 40 litara krvi u minutu. Ovu količinu krvi sportsko srce je u mogućnosti da upumpa i ispumpa zahvaljujući pomenutim promenama u veličini i snazi samog srčanog mišića, ali i povećanim dimenzijama krvnih sudova, kao što je aorta.

Atletsko srce

Atletsko srce se razlikuje kod sportista. Kod dinamičkih ili sportova izdržljivosti, koji zahtevaju kretanje u prostoru dolazi do izraženog proširenja komore.

Izvor: Magazin Novosti/Život Plus
Foto: Ilustracija/Unsplash.com

bolesti srcabroj otkucaja srca u minutikardiologkardiovaskularni sistemmiloš obrenovićnaporsportsportistisportsko srcesrčana oboljenjateska bolestumorusporen srčani radzadihanostzdravljezdravo srce