Da li znate da su ostaci šljiva pronađeni u arheološkim iskopinama iz perioda neolita zajedno sa maslinama, grožđem i smokvama?
U stvari, šljive su možda i prvo voće kultivisano za gajenje i kada se uzme u obzir veliki broj koristi koje šljive imaju, ovo ima savršeno smisla.
Šljiva je voće iz roda Prunus. Ima ih različitih boja i veličina. Neke su čvršće od drugih, boja varira od žute do bele, zelene i crvene, a najčešća i najpopularnija je crvena. Voće je sočno i ukusno kada se jede sveže, ali se može i osušiti, koristiti za pravljenje džemova ili dodavati drugim jelima.
Čuli ste verovatno i za umeboši šljive, koje se koriste u japanskoj kuhinji. Zovu se i "kisele šljive" ili "japanske šljive", ali one u suštini nisu šljive, već slane ukišeljene marelice.
Zašto su šljive korisne?
Bogat izvor antioksidanasa
Šljive imaju snažnu antioksidantnu aktivnost. Sadrže vitamin C i fitonutrijente poput luteina, kriptoksantina, zeaksantina, neohlorogene i hlorogene kiseline. Ovakva hrana pomaže u prevenciji određenih oštećenja na ćelijskom nivou, posebno onih izazvanih oksidacijom.
Studija objavljena u "Journal of Medicinal Food" 2009. godine pokazuje da su šljive bogate prirodnim antioksidansima i da štite granulocite (vrsta belih krvnih zrnaca) od oksidativnog stresa. Ostale koristi od konzumiranja šljiva uključuju usporeno starenje, sjajniju kožu, smanjen rizik od karcinoma, detoksikaciju organizma i duži životni vek.
Pomažu varenje
Šljive su dobar izbor dijetetskih vlakana i pomažu u regulaciji funkcije digestivnog trakta. Konzumiranje šljiva i ostale hrane bogate vlaknima dva puta dnevno može pomoći u tretmanu konstipacije.
Šljive sadrže i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Rastvorljiva vlakna, koja se nalaze u pulpi ploda, se razlažu u masu sličnu lepku, koja vezuje masti, šećere, bakterije i toksine i pomaže njihovo izbacivanje iz organizma. To smanjuje nivo šećera, lošeg holesterola i poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema. Nerastvorljiva vlakna, koja se nalaze u koži ploda, imaju krute komponente koje "gule" i otklanjaju mukoidni plak, zarobljene toksine i ostale štetne materije.
Snižavaju holesterol
Suve šljive snižavaju nivo holesterola tako što vezuju žučne kiseline i uklanjaju ih iz organizma. Ove kiseline su sastojci koji se koriste za varenje masti i stvaraju se u jetri iz holesterola. Kada se uklone iz organizma putem stolice, jetra mora da stvori nove žučne kiseline, povlači holesterol i to dovodi do smanjenja nivoa u cirkulaciji.
Poboljšavaju zdravlje kardiovaskularnog sistema
Flavonoidi i fenolne komponente poput antocijanina, hlorogenih kiselina, kvercetina i katehina u šljivama imaju antiinflamatorni efekat na različite ćelije u organizmu. Ovakva hrana pomaže u prevenciji stanja kao što su povišen holesterol, dijabetes i kardivaskularne bolesti.
Za srce je koristan i vitamin K prisutan u šljivama. Ovaj vitamin pomaže u prevenciji kalcifikacije arterija, što je jedan od vodećih uzroka srčanog udara. Deluje tako što iznosi kalcijum iz arterija i ne dozvoljava mu da se ugradi u opasne plakove. Pomaže u prevenciji očvršavanja arterija zato što drži kalcijum van omotača arterija i ostalih tkiva, gde može da izazove oštećenje.
Poboljšavaju kognitivno zdravlje
Fitonutrijenti prisutni u šljivama pomažu u smanjenju inflamacije u neurološkim regijama i poboljšavaju mogućnost učenja i pamćenja informacija. Ovo znači da šljive pomažu u prevenciji neurodegenerativnih poremećaja vezanih za starenje i prirodna su pomoć u terapiji Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Poboljšavaju zdravlje kože
Vitamin C u šljivama je odličan za kožu i krvne sudove. Jedna studija objavljena u "American Journal of Clinical Nutritione" 2007. godine analizirala je preko 4.000 žena starosti 40-74 godine i utvrdila da viši unos vitamina C smanjuje verovatnoću pojave bora, suve kože i pomaže da koža prirodno sporije stari.
Jačaju imuni sistem
Sadržaj vitamina C u šljivama je koristan za osobe čiji je imuni sistem oslabljen zbog stresa. Uzimajući u obzir da je stres postao uobičajeno stanje u društvu, unos dovoljne količine vitamina C može poslužiti kao idealna alatka za poboljšanje ukupnog zdravlja.
Smanjuju rizik od dijabetesa
Dijabetes je stanje izazvano povećanim vrednostima šećera u krvi, a iz razloga što pankreas ne stvara dovoljno insulina ili ga ćelije ne mogu pravilno da procesuiraju.
Šljive imaju nizak glikemijski indeks, a rastvorljiva vlakna pomažu da se uspori pražnjenje želuca, što utiče na nivo šećera u krvi i ima koristan efekat na osetljivost ćelija na insulin. To sve pomaže u kontroli dijabetesa.
Jačaju zdravlje kostiju
Polifenoli i kalcijum u šljivama su dobri za kosti, jer povećavaju gustinu kostiju i sprečavaju gubitak koštane mase. Glavni uzrok osteoporoze je starenje, zatim emocionalni stres, nedostatak nekih nutrijenata i hormonski disbalans. Šljive i ostala hrana bogata kalcijumom služe kao prirodni tretman za osteoporozu zato što pomažu u jačanju kostiju.
Izvor: Stil.kurir.rs
Foto: Ilustracija/Unsplash.com