Vitamin B1 igra ključnu ulogu u građi i očuvanju naših mišića, među koje spada i srčani mišić.
Za šta se upotrebljava vitamin B1?
Tiamin, aneurin ili vitamin B1 predstavlja jedan od vitamina B grupe koji su rastvorljivi u vodi i učestvuju u mnogim metaboličkim procesima u organizmu. Vitamin B1 je neophodan za stvaranje energije iz ugljenih hidrata, za pravilno funkcionisanje nervnih ćelija, za rad svih mišićnih vlakana, uključujući srčana-mišićna vlakna, za stvaranje crvenih krvnih ćelija eritrocita.
Tiamin mogu da stvore biljke, gljivice, alge, ali životinje moraju da ga unesu ishranom, pa je za njih on vitamin za život neophodan. Zastupljen je u mnogim namirnicama biljnog i životinjskog porekla, a usvaja se u crevima.
Vitamin B1 se primenjuje kod deficita u ishrani, kod srčanih oboljenja, neuroloških poremećaja (išijasa, polineuropatija), sportista, dijabetesa, detoksikacije od olova, u terapiji smanjenja mentalnih sposobnosti, kod depresije.
Vitamin B1 utiče na psihičko stanje čoveka, pa ga nazivaju i "moralnim vitaminom". U 19, i početkom 20. veka, usled upotrebe poliranog pirinča, kao osnovne hrane, pri čemu vitamin B1 biva odstranjen u ljusci, stotine hiljada života odnela je bolest beri-beri.
Često je potrebno primeniti kompleks B vitamina, a za dejstvo vitamina B1 korisno je i prisustvo vitamina B6 i B12. Kompleks B vitamina utiče na rast i razvoj, funkcionisanje nervnog sistema, na imuni sistem, na srce i krvne sudove.
U kojim namirnicama se nalazi vitamin B1?
Vitamina B1 ima u kvascu (hleb, kvasna peciva, pivo), mekinjama, nerafinisanim žitaricama, nepoliranom pirinču, mesu, a naročito u jetri i bubrezima, jajima, mleku, kupusu, spanaću, krompiru i raznim drugim vrstama voća i povrća. Često se proizvodi od brašna obogaćuju vitaminom B1. Pri kuvanju vitamin B1 se lako raspada na povišenoj temperaturi.
Preporučene dnevne doze za vitamin B1 su:
Za odojčad (0–12 meseci): 0.2-0.3mg
Za decu:
1 – 3 godine: 0.5mg
4 – 8 godine: 0.6mg
9 – 13 godina: 0.9mg
Odrasli:
Muškarci 14 godina i stariji : 1.2mg
Žene 14 godina i starije: 1.0mg
Preporučene dnevne doze treba shvatiti krajnje okvirno, jer i sami nutricionisti se razmimoilaze u mišljenjima o dnevnim potrebama za pojedine vitamine, a s vremena na vreme ove preporuke se i menjaju. Osnova očuvanja dobrog zdravlja je raznovrsna, izbalansirana ishrana.
Ipak, dnevne potrebe su vrlo inidividualne i zavise od fizičkih i psihičkih napora kojima se osoba izlaže, fizioloških stanja (trudnoća). Kod nekih oboljenja potreban je povećan unos vitamina B1, npr. dijabetes, hipertireoza, kod alkoholizma. Svaki čovek je individua za sebe i u zavisnosti od fiziološkog stanja, bolesti, napora kojima je izložen može imati drugačije potrebe za vitaminima.
Kada može doći do nedostatka vitamina B1?
Nedostatak vitamina B1 dovodi do slabosti, umora, psihoza i oštećenja nerava. Deficit ovog vitamina praktično se ne može javiti kod raznovrsne ishrane, jer ga ima u žitaricama, jajima, mesu, povrću, kvascu. U današnje vreme nedostatak vitamina B1 najčešće se javlja kod alkoholičara, jer velike količine alkohola smanjuju usvajanje tiamina u organizmu. Na taj način dolazi do nastanka bolesti beri-beri, pri čemu se oštećuju nervi, mozak, srčani mišić. Nedostatak vitamina B1 može da se javi kod loše ishrane, poremećaja u apsorpciji hrane (malapsorpcioni sindrom), alkoholizma.
Beri-beri
Beri-beri se karakteriše poremećajima vida, psihičkim poremećajima, mišićnom slabošću, paralizom očnih mišića, smanjenom osetljivošću i grčevima u nogama i stopalima, poremećajima srčanog ritma, krvnog pritiska, disanja. Razvoj anemije, perifernih edema, gubitak apetita i anoreksija su znaci dugotrajnog deficita vitamina B1 u organizmu. Krajnji ishod bolesti beri-beri može biti i smrt. Nedostatak ovog vitamina sprovodi se davanjem visokih doza ovog vitamina – 50 mg dnevno i više. Kada se nadoknadi vitamin koji nedostaje, organizam se vraća u stanje normalnog funkcionisanja.
Kome su potrebne povećane količine vitamina B1?
Povećane potrebe za vitaminom B1 imaju hronični alkoholičari, koji mogu uzimati i do 100mg ovog vitamina dnevno. Takođe, ljudi koji koriste velike količine čajeva ili kafe, kao i pušači, treba da povećaju unos vitamina B1. Antioksidansi iz biljnih izvora kao što su kafena kiselina, hlorogena kiselina, tanini, flavonoidi inaktivišu vitamin B1 i smanjuju mu usvajanje. Dugotrajne infektivne bolesti, dugotrajan stres i napor, neurološka oboljenja, takođe iziskuju povećan unos ovog vitamina. Vitamin B1 se pojačano troši kod ubrzanja metabolizma, tj. kod povišene temperature, kod povećane fizičke aktivnosti – teški fizički poslovi, sportisti koji intenzivno treniraju, kod hipertireoze. Trudnice takođe imaju povećane potrebe za tiaminom. Kod oštećene crevne funkcije, pri čemu organizam ima smanjenu sposobnost usvajanja vitamina B1 iz hrane, potrebno je primenjivati ga intravenski. Prema nekim istraživanjima velike količine vitamina B1 (50mg dnevno) snažno pojačavaju mentalne funkcije, učenje i koncentraciju.
Izvor: Stil.kurir.rs
Foto: Ilustracija/Unsplash.com