Infekcije urinarnog sistema spadaju, uz respiratorne, među najčešće koje se javljaju u opštoj populaciji. Ove infekcije predstavljaju značajan problem za pacijenta, ali i veliko opterećenje za zdravstveni sistem, a kod osoba kod kojih se često ponavljaju trpi i cela porodica. Ne treba zaboraviti i da je radna sposobnost obolelih značajno narušena. Urinarne infekcije se češće javljaju kod žena, što se objašnjava anatomskom građom njihovog tela i lakšim ulaskom bakterija kroz mokraćni kanal - uretru. Kod muškaraca uvećana prostata može biti uzrok zadržavanja urina u mokraćnoj bešici, što takođe može da dovede do nastanka urinarne infekcije. Neke infekcije urinarnog trakta, ali retko, mogu se preneti i krvnim putem. U SAD se više od sedam miliona ambulantnih pregleda obavi zbog urinarnih infekcija, a upravo zbog njih se daje 15 odsto ambulantno propisanih antibiotika.
Kako ističe profesor dr Aleksandar Vuksanović, urolog Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije, najčešće izolovani uropatogen je ešerihija koli, ali u značajnom procentu budu utvrđene i druge bakterije. Ono što poslednjih godina posebno zabrinjava je dramatičan porast antimikrobne rezistencije, naročito na antibiotike širokog spektra. Uzrok pojave multirezistentnih bakterijskih sojeva je neracionalna upotreba antibiotika, prevashodno određenih rezervnih antibiotika.
- Nažalost, neretko vidimo da se antibiotici koriste u slučajevima kada njihova upotreba uopšte nije indikovana. Prevashodno se to dešava kod asimptomatske bakterije. Reč je o prisustvu bakterija u urinarnom traktu koje nije praćeno i pojavom simptoma. Broj bakterija može biti veoma veliki, ali simptoma bolesti nema. Sterilizacija urinarnog trakta se ne može postići, a bakterije stiču otpornost na antibiotike (multirezistentni sojevi). Ako dođe do prelaska asimptomatske infekcije u simptomatsku, veliki problem predstavlja čime onda jednu takvu infekciju možemo lečiti, kada smo "dostupno oružje" iskoristili. Zato je važna racionalna upotreba antibiotika. Racionalnost nipošto ne treba poistovetiti sa štednjom već podrazumeva lečenje simptomatskih urinarnih infekcija delotvornom terapijom koja u isto vreme najmanje pogoduje razvoju multirezistentnih sojeva - kaže dr Vuksanović.
Neki od simptoma urinarnih infekcija su bol u donjem delu trbuha, učestali nagon na mokrenje, osećaj pečenja i bola pri mokrenju. Javljaju se i psihički simptomi, strah od ponovne infekcije i pojava fizičkih simptoma koji je prate, a zatim i strah od ešerihije koli, koji veliki broj pacijenata povezuje sa povećanim rizikom od "propadanja bubrega". U nekomplikovane urinarne infekcije spadaju infekcija donjeg urinarnog trakta (cistitis) i nekomplikovani pijelonefritis (upala bubrega).
U komplikovane infekcije spadaju: komplikovani pijelonefritis, urosepsa, prostatitis, orhi-epididimitis...
- Cistitis (upala mokraćne bešike) najčešća je infekcija urinarnog trakta. Karakteriše je učestali nagon i otežano mokrenje, kao i nezadrživi nagon na mokrenje, bol, a nekada se javlja i prisustvo krvi u urinu. Ukoliko se upala mokraćne bešike proširi na gornji urinarni trakt, dolazi do pijelonefritisa, kada se javlja i povišena temperatura, jeza, groznica, slabinski bol. U analizi urina beleži se povišen broj leukocita, zatim leukocitna esteraza, prisustvo nitrita i proteina. Uočava se i povećan broj bakterija. Ešerihija koli je prisutna kod 70–95 odsto infekcija donjeg urinarnog trakta, odnosno kod 50–60 odsto ako su u pitanju infekcije gornjeg urinarnog trakta. Tu može da bude i stafilokoka, proteus, klebsiela, kao i enterokokus fecijum – napominje dr Vuksanović.
Kod nekih pacijentkinja često se ponavljaju infekcije, a uzrok leži u urođenim nedostacima inače prirodnih mehanizama odbrane. Zato se kod njih mora uraditi detaljnije ispitivanje da bi se kao uzroci eliminisala i neka druga oboljenja. Lečenje cistitisa se uglavnom sprovodilo primenom takozvanih rezervnih antibiotika od sedam dana, nekada i duže. Danas se u lečenju koristi najčešće jednokratna antibiotska terapija.
- Ponovljene upale mokraćne bešike nisu retke. Danas se zna da je neantibiotska profilaksa podjednako efikasna i da ima manje neželjenih efekata. Ukoliko infekcija zahvati gornji urinarni trakt (bubrege), ili dođe do upale prostate kod muškaraca, terapijski pristup je drugačiji. Pored potrebe za širim urološkim ispitivanjem, koriste se antibiotici u nešto dužem vremenskom periodu. U slučaju upale prostate, koja se može javiti i kod mlađih muškaraca, antibiotici se primenjuju i od četiri do šest nedelja. Seksualno prenosive infekcije, prevashodno one uzrokovane hlamidijom i mikoplazmom, dosta su česte. One mogu dugo da budu prisutne a da ne uzrokuju pojavu simptoma, pa da dovedu i do neplodnosti. Pored adekvatne terapije, primenjene u odgovarajućoj dozi, bitno je istaći da moraju da se leče oba partnera, istovremeno. Potrebna je i primena zaštite tokom seksualnih odnosa. Jednog partnera je moguće izlečiti nakon inicijalne terapije, a kod drugog je moguće da se ponovi terapija ̶ zaključio je dr Vuksanović.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com