Nedavne studije su pokazale da što je više ljudi starijih od 50 godina uključeno u društvene aktivnosti, to je manji rizik od razvoja hroničnih oboljenja.
Otkriveno je da nedeljne društvene aktivnosti smanjujuju rizik od razvoja hroničnog stanja za 8 posto u odnosu na one koji uopšte nisu društveno aktivni, te smanjuju rizik od razvoja dva ili više hroničnih stanja za 22 posto.
Čak i ako ste zaposleni, aktivnosti koje ćemo vam navesti u nastavku teksta, možete da praktikujete na nedeljnom nivou i tako sačuvate svoje zdravlje.
Naučite nešto novo
Nova znanja ili učenja novih veština podstiču bolje pamćenje i korisna su za naše zdravlje. Istraživanja su pokazala da ljudi koji čitaju knjige žive duže, a oni koji govore dva jezika imaju bolje kognitivno zdravlje.
Aktivnosti poput pohađanja muzičke škole poboljšavaju komunikaciju između različitih delova mozga, te doprinose i njegovom boljem radu. Takođe, doprinose psihičkoj stabilnosti, odnosno pomažu ljudima da se bolje nose sa stresnim ili izazovnim situacijama.
Ljudi koji su navikli da kroz život uče imaju bolje fizičko i mentalno zdravlje, a to znači i manji rizik od srčanih bolesti i gojaznosti, zdravije navike (poput dobre ishrane i vežbanja,) doprinose osećaju životne svrhe.
Pridružite se sportskom ili društvenom klubu
Studije su pokazale da uključivanje u neki rukometni ili fudbalski klub ima niz zdravstvenih prednosti, poput nižeg krvnog pritiska, boljeg rada srca, manje masnoće u telu i bolja mišićno-koštana kondicija.
Ljudi imaju i više motivacije i bolje blagostanje. Čak i manje uobičajene aktivnosti poput penjanja na stene uklanja simptome depresije, dok planinarenje podstiče emocionalno zdravlje, kreativnost, oštar um i zdravije međuljudske odnose.
Razlog tome jeste i što takav način života odvraća od stresa i briga. Dok se bave fizičkom aktivnošću, ljudi doživljavaju osećanja poput uživanja, kreativnosti i sreće.
Čak su i grupne zabave bez vežbanja korisne. Društvene igre ili igre s kartama, video igre ili ručni rad, poboljšavaju i održavaju dobro mentalno i kognitivno zdravlje.
Grupne aktivnosti kao što su pevanje, pletenje, slikanje, takođe povećavaju društvenu pripadnost i povezanost među ljudima.
Volontirajte
Istraživanja pokazuju da je volontiranje povezano s pojačanim mentalnim zdravljem, većom fizičkom aktivnošću, manjim funkcionalnim ograničenjima i manjim rizikom od smrti.
Nedeljno volontiranje ima dvostruko veću verovatnoću za bolje mentalno zdravlje u odnosu na one koji ne volontiraju. Volontiranje doprinosi boljem mentalnom zdravlju jer daje osećaj smisla i svrhe, popravlja samopoštovanje, solidarnost, doprinosi saosećanju s drugima i boljoj povezanosti sa ljudima.
Politička ili društvena uključenost
Uključivanje u društvenu zajednicu je takođe povezano sa boljim mentalnim i fizičkim zdraljem i blagostanjem. Razlog tome jeste što ljudi imaju unutrašnju potrebu da budu povezani sa zajednicom. Jedan od načina da to postignete jeste građanska ili politička aktivnost.
Neke studije su pokazale da građanska uključenost u 33. godini života štiti od oštećenja kognitivnih sposobnosti u 50-ima.
Verska ili duhovna aktivnost
Mnoga istraživanja su pokazala da su religija i duhovnost veoma važni za mentalno zdravlje. Smanjuju rizik od bolesti tako što smanjuju stres i popravljaju imunitet.
Neki dokazi ukazuju na to da su religiozni ljudi skloni boljem oporavku od bolesti.
Pohađanje verskih okupljanja povezano je s dugovečenošću i boljim zdravljem mozga, kao i povećanom otpornošću protiv depresije - čak i za rizične ljude, piše The Conversation.
Izvor: 24sata.hr
Foto: Ilustracija/Pexels.com