Osam različitih analiza u kojoj je učestvovalo 8.200 trudnica i preko milion dece, otkrila su da stres definitivno utiče prilikom rođenja deteta.
Trudnoća sama po sebi može da bude stresna, ali pandemija koronavirusa, dodatno je uznemirila sve buduće majke, što može dovesti do hroničnog stresa. Naučnici su decenijama istraživali uticaj hroničnog stresa kod trudnica, a prva je zabeležena u Španiji 2008. godine, nakon velike finansijske krize koja je zavladala u zemlji. Tada je rođenje beba sa malom težinom porasla za dva posto.
Poslednjih meseci, istraživanja su bazirana na to, kako Kovid-19, može uticati na težinu rađanja sledeće generacije. Svaka studija razmatrana je, kako socijalni i emotivni faktori utiču na ljudsku anatomiju. Profesor Bogin i koautor Karlos Varea, rekli su da koronavirus izaziva emociju, da od srećne i radosne buduće majke, ona postaje plašljiva i zabrinuta.
Na osnovu nalaza, utvrđeno je da će trebati više od dve generacije da se tačno utvrdi kako Kovid-19, utiče na bebe koje su se rodile tokom pandemije. Akademici su otkrili i veoma bitnu vezu između izloženosti antenatalnom stresu i povećanja male težine kod rađanja deteta.
Jedna studija je pokazala da su 2012. godine žene na Filipinima sa višim nivoom kortizola, rađale dečake sa manjom težinom, dok na devojčice to nije imalo nikakav uticaj. Druga studija je proučavala 3.360 beba koje su na neki način bile izložene terorističkom napadu na čuvene "Bliznakinje" 11. septembra u NJujorku. Otkrili su da je ta izloženost pokazala dve godine kasnije, da su se bebe rađale u tom periodu sa značajno manjom težinom.
Zaključili su da definitivno majčin stres utiče na rađanje deteta. Profesori Bogin i dr Varea u svojoj analizi objašnjavaju kako hronični stres može izazvati biološke promene u telu, promenu nivoa hormona i ponašanje ćelija. Majčin stres i njegov uticaj na bebu mogu takođe biti posledica indirektnih postupaka kao što su loša ishrana, pušenje i neuspeha, takođe može da se odrazi na rađanje deteta.
Strah od Kovid-19, prema rečima lekara, isto tako može da se proširi jednako kao i zarazna bolest.
- Strah se odigrava na više načina, od krajnosti paranoje i nasilja, do ksenofobije, zatvorenih granica, ekonomskih zastoja i socijalne distance. Strah prožima svaki nivo društva. Izaziva emocionalni stres, zbog nesigurnosti koja traje mesecima ili godinama. Istraživači su primetili da pandemija izaziva ponašanje usmereno na emocije - rekli su lekari.
- Trudnice, njihovi plodovi i mladi svih uzrasta će patiti ako su izloženi hroničnom, toksičnom emocionalnom stresu. On utiče na zdravlje ljudi, uključujući fizički rast ljudi, koliko i nedostatak hrane i infekcije - zaključili su lekari.
Posledica male telesne težine povećava rizik od lošeg učenja i školskih performansi, do psiholoških problema. A kao posledica bi mogla da dovede i do srčanih problema, dijabetesa, gojaznosti i raznih infekcija.
Izvor: Magazin.novosti.rs
Foto: Ilustracija/Unsplash.com