Stručnjaci za zloupotrebu opojnih supstanci i zagovornici mentalnog zdravlja nastoje da što bolje upoznaju različite oblike alkoholizma – a postoji jedan, vrlo uobičajen, koji tek od nedavno počinje da bude predmet proučavanja – poremećaj ishrane i alkoholizam, takozvana "pijanoreksija".
Ovaj poremećaj je kolokvijalno nazvan "pijanoreksija" kao asocijacija na poremećaj u ishrani (anoreksiju) koji osim naglašenog ograničenja ishrane, karakteriše preterano vežbanje, povraćanje ili korišćenje purgativa.
Za razliku od uobičajenog alkoholizma, kod ovih ljudi količina alkohola nije toliko značajna, jer i nije potrebno mnogo alkohola da biste se napili na prazan stomak. Zapaženo je, takođe, da ovaj poremećaj u mnogo većem broju pogađa žene.
Studija iz 2016. godine koju je predstavilo Istraživačko društvo za alkoholizam navodi da je od 1.184 ispitanih studenata na američkim univerzitetima, skoro 80 odsto prošlo kroz neki oblik pijanoreksičnog ponašanja u poslednja tri meseca.
I studija iz maja 2020. godine je otkrila da je svaka treća žena prošla kroz pijanoreksične epizode u poslednjih tri meseca, a više od 28 odsto redovno preskače obroke i pije.
- 'Pijanoreksija' nije klinički termin. Pojedine kolege su predložile termin 'alkoholemija' ili poremećaj u ishrani i alkoholu - navodi dr Aron Vajner, licencirani klinički psiholog, specijalista za lečenje poremećaja zavisnosti.
- Ali kako god ga nazvali, to je obrazac koji smo uočili - dodaje Vajner.
Pored toga, terapeutima je značajno i to što je ovu kombinaciju poremećaja u ishrani i zloupotrebi alkohola teško uočiti. Pojedini, kod kojih je postavljena ova dijagnoza, godinama su bili uvereni da piju veoma umereno.
- Popila bih dve ili tri čaše vina uveče, što nije mnogo zdravo, ali nije ni nešto što bi govorilo da imam ozbiljan problem sa alkoholom - kaže jedna pacijentkinja.
- Ali kad ne bih jela, imala sam gubitak sećanja, odlazila kući sa potpunim neznancima i nisam mogla da se setim šta se dogodilo prethodne večeri, ili sam imala jak mamurluk.
Pošto razlozi za ovakvo ponašanje nisu potpuno jasni, kao kada je u pitanju uobičajena namera da se napijete, to je još teže uočiti specifičnost ovog poremećaja.
Najočiglednije tumačenje bi bilo da osoba koja već ima poremećaj u ishrani uz to i pije, objašnjava Ned Presnal, profesor na Univerzitetu u Vašingtonu. Drugi razlog bi mogao biti to što kada piju na prazan želudac, alkohol brže deluje. Međutim, s obzirom na to da im koncentracija alkohola u krvi tako brzo raste, ljudi koji piju a ne jedu su izloženi mnogo većem riziku od komplikacija poput trovanja alkoholom.
Osim toga, kako naglašava Presnal, poznato je da alkoholičari obično imaju slab apetit i zato su uglavnom "izuzetno nutritivno deficijentni".
I konačno, stručnjaci razmatraju i opciju da postoji "velika komorbidnost između poremećaja u ishrani i zavisnosti, jer su u oba slučaja u pitanju načini za kontrolu emocija i oblik bekstva od stvarnosti". To znači da neko ko već ima poremećaj u ishrani koristi alkohol kao obilik samopomoći u prevazilaženju bola zbog problema sa poremećenom slikom o sebi, i obrnuto, neko ko već zloupotrebljava alkohol, ograničava unos kalorija kako bi mogao da pije, a ne dobije na težini. Sve zavisi od osobe do osobe.
Mnogi koji su nekada imali poremećaj u ishrani misle da su ga prevazišli jer više opsesivno ne broje kalorije, a ne shvataju da su ga preusmerili na nešto drugo, poput toga da ne jedu dok piju.
Uočljivo je ti to što ljudi koji imaju pijanoreksične epizode, uopšte ne izgledaju kao neko ko ima problem zavisnosti. Često su to mladi, bogati, dobro obrazovani ljudi, najčešće žene, koji potpuno odudaraju od stereotipa koji imamo o alkoholičarima.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Unsplash.com